Dobrodošli na sajt poliklinike Badawi

Radno vreme : Radnim danima 07-19h, subotom 07-13h
  Kontakt : +381 (0)24 553-774 |

Sve objave od korisnika Jasna Evetović

Ambrozija

Ambrozija

Ambrozija je biljka koja je došla u Evropu iz Severne Amerike. Cveta krajem  jula. Njen polen lebdi u vazduhu sve do kraja oktobra, a vetar ga nosi stotinama kilometara.

Poznata je po izazivanju alergije kod velike populacije ljudi. Kod zdravih osoba, imuni sistem nas čuva od bakterija i virusa. Kod osoba sa alergijom, imuni sistem prepoznaje polen kao napast i stvara hemijske supstance da se bore sa polenom, iako je on bezopasan. Ta borba se pretvara u tipičnu sliku alergije: curenje nosa, suzenje očiju, svrab nosa, očiju, ušiju, kijanje, kašalj.

Alergija na ambroziju se često pojavljuje kod ljudi koji su alergični i na neki drugi polen, na grinje, prašinu, plesan…

Kako se postavlja dijagnoza?

Sa simptomima kao što su curenje nosa, kijanje, svrab očiju, grebanje u grlu i slično, se trebate javiti lekaru. Posle pregleda, lekar može da ustanovi da li se radi o alergiji ili možda o nekoj infekciji. Ako se radi o alergiji, sledeći korak je ALERGOTEST. Kako biste tačno znali na šta ste alergični, morate uraditi alergotest, koji će dati precizne odgovore.

Postoji  više načina alergotestiranja.

Najpoznatiji je kožni test ili prick test. Napravi se mala ubodna rana, i na nju se nanese kap alergena. Ovo testiranje se radi na 14 alergena. Za 20 minuta se očita rezultat tj. odgovor tela na alergen.

Mnogo savremeniji alergotest koji se koristi u svetu i kod nas u Poliklinici Badawi je VEGA alergotest. Bez uboda, bez krvi, bez bola i svraba daje odgovor na 370 alergena.

http://poliklinika.badawi-su.com/holisticka-ordinacija/kvantna-medicina/alergotestiranje/

Ovim putem možete dobiti brzo i bezbolno najtačniju dijagnozu – da li ste alergični i na šta ste alergični.

Lečenje

I šta sad? Znate da ste alergični na ambroziju. Kad se jednom pojavi, alergija ne nestaje. Imate 3 izbora:

  1. Pobeći iz sredine u kojoj raste ambrozija. Dakle iz Evrope, Južne Amerike.
  2. Uzimati lekove svakog leta do kraja života.
  3. Izlečiti alergiju prirodnim metodama.

Naravno da je treća opcija najpametnija. Da vidimo kako to izvesti.

U Poliklinici Badawi, u Holističkoj ordinaciji, lečimo alergiju akupunkturom i homeopatijom.

Akupunktura: plasiranjem tankih iglica na akupunkturne tačke jača se Vaš imuni sistem i ne reaguje na polen kao na neprijatelja. Shema terapije za alergiju na ambroziju je sledeća:

U aprilu i u junu, pre početka simptoma, se primi po 10 terapija. U avgustu, kad krene reakcija na ambroziju, se primi još 10 terapija. Prve godine će simptomi alergije biti manji, druge godine još manji, a treće godine se očekuje da se ne pojave.

Homeopatija: posle iscrpnog razgovora sa lekarom homeopatom, dobijate posebni homeopatski lek koji rešava konflikt u Vašem organizmu. Poseta homeotape je na svakih mesec do tri meseca radi praćenja i eventualne promene leka.

Više o homeopatskom lečenju i lekovima možete pročitati na našem sajtu:

http://poliklinika.badawi-su.com/holisticka-ordinacija/homeopatija/

 

Posetite nas. Saznajte da li imate alergiju na ambroziju i započnite isceljenje.

Za Vas pripremila dr Katarina Badawi, lekar opšte prakse i akupunkture, načelnica Holističke ordinacije Poliklinike Badawi, koja je na raspolaganju za sva Vaša pitanja i konsultacije.

Zakazivanje termina:

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije

Akupunktura i alergija

Akupunktura i alergija

Alergija na ambroziju

Da li imate alergiju na ambroziju?

Ambrozija je biljka koja cveta krajem jula i njen polen leti u vazduhu do oktobra. Ona izaziva alergiju kod velikog broja stanovništva.

Kako izgleda alergija na ambroziju?

  • Curenje nosa
  • Svrab nosa
  • Suzenje i svrab očiju
  • Suv kašalj

Ovi simptomi se ponavljaju iz godine u godinu i ne prestaju bez terapije. Ako imate ove simptome, javite se lekaru.

Kako možete znati da li je to baš alergija na ambroziju?

Posle pregleda i alergotesta, možemo tačno utvrditi da li se radi o alergiji na ambroziju. U Poliklinici Badawi se radi alergotest: kvantnim aparatom, bez uboda, na 370 alergena. Nalazi jasno ukazuju na prisustvo alergije.

Kako akupunktura leči alergiju?

Akupunktura se hiljadama godina koristi radi lečenja i izlečenja alergije.

Plan je doći u toku leta na 10 terapija akupunkture. Prvih 10 terapija će smanjiti Vaše tegobe. Naredne godine treba doći u aprilu i junu kako biste ojačali Vaš organizam i još više smanjili alergiju.

Akupunktura je najprirodniji i najbolji način otklanjanja alergije

Dobrobiti akupunkture u lečenju i izlečenju alergije:

  • bezbolna i bez nusdelovanja,
  • jača imunitet,
  • pospešuje protok QI energije kroz Vaše telo i
  • otklanja uzrok nastanka alergije.

Posle akupunkture, pacijenti zadovoljno nastavljaju svoj život bez alergije.

Ako želite da se rešite alergije, akupunktura je pravo rešenje.

Za Vas pripremila dr Katarina Badawi, lekar opšte prakse i akupunkture, načelnica Holističke ordinacije Poliklinike Badawi, koja je na raspolaganju za sva Vaša pitanja i konsultacije.

Zakazivanje termina:

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

 

Opširnije

Panični napad i kako ga se osloboditi

Panični napad i kako ga se osloboditi 

Postoje situacije u životu koje dolaze neočekivano i u kojima se osećamo zatečeni i nespremni se sa njima na adekvatan način suočimo. Na primer, verovatno Vam se događalo da ne možete da nađete novčanik ili platnu karticu na mestu gde obično stoji. Stojite ispred ulaza u zgradu i ne možete da nađete ključeve. Vozite auto po poledici ili po kiši i počne da proklizava. Putujete avionom i upadnete u turbulenciju. Radite nešto oštrim alatom, posečete se po prstu i počnete obilno da krvarite. Nekom Vašem bliskom je naglo pozlilo ili se povredio. U takvim situacijama Vam srce počinje ubrzano da kuca, obliva Vas u trenutku hladan znoj, počinje da Vam se vrti u glavi, zuji Vam u ušima, osećate oštar bol u stomaku, gubite dah. U tom trenutku obično govorite sebi: “Ne paniči.”Ako ne kažete to sebi, obično čujete kako Vam neko drugi ko je u tom trenutku pored Vas govori da ne paničite. U slučaju da se Vi nađete pored nekog ko se nalazi u situaciji kada je zatečen i kada Vam deluje da će izgubiti kontrolu nad sobom, govorite mu: “Ne paniči.” Zašto često čujemo ili izgovaramo ovu reč? Kada paničimo osećamo intenzivan osećaj straha ili anksioznosti kao odgovor na stvarnu opasnost. Imamo osećaj kako ćemo izgubiti kontrolu i reagovati na potencijalno nesigurne, pa i opasne događaje, na iracionalan način. Panika sprečava našu sposobnost da jasno ili logično razmišljamo.

U nekom trenutku u našim životima, većina nas će iskusiti napad panike kao odgovor na stvarnu opasnost ili akutni stres. Ali kada dođe do napada panike ili se ponovi bez razloga i u odsustvu opasnosti ili ekstremnog stresa ili kada je strah od ponovnog napada toliko jak da promenite svoje ponašanje izbegavanjem određenih mesta ili ljudi, možda imate panični poremećaj.

Panični poremećaj je često poznat kao “panični napad”. Karakterišu ga kratki i neočekivani „napadi“ intenzivnog užasa i straha. Ako ste ikada osetili iznenadan, strašan osećaj straha koji traje nekoliko minuta, praćen fizičkim simptomima kao što su nedostatak daha, ubrzani otkucaji srca koji mogu biti praćeni i srčanom aritmijom, drhtanje, znojenje, slabost ili vrtoglavica, ili strah od umiranja, onda ste možda iskusili napad panike. Ali, dok su napadi panike relativno česti u periodima povišenog stresa, panični poremećaj karakterišu neočekivani i ponovljeni napadi panike, kao i strah od više napada.

Kako osećate panični napad?

Ako ste ikada imali napad panike, znate da to može biti stanje nekontrolisanog straha i prilično iscrpljujuće iskustvo. Napadi panike izazivaju razne uznemirujuće simptome kod pojedinca koji doživljava napad. Neki ljudi imaju utisak da su doživeli srčani udar i da umiru kada ih obuzme panični napad. Drugi osećaju kako gube kontrolu nad sobom i kao da će se svakog trenutka onesvestiti ili izgubiti osećaj sopstvenog identiteta. Većina osoba koje su doživele panični napad smatraju kako su ove epizode izuzetno neugodne i uzdržavaju se da govore o onome što im se dešava i kroz šta prolaze svojim prijateljima, porodici ili stručnjaku za mentalno zdravlje.

Simptomi napada panike

Na osnovu utvrđenih kriterijuma za panični poremećaj, simptomi napada panike su:

Fizički:

– Lupanje srca ili ubrzani otkucaji srca

– Znojenje

– Drhtanje

– Gubljenje daha

– Osećaj gušenja

– Bol ili nelagodnost u grudima

– Osećaj vrtoglavice, nestabilan, lagan, ili slab

– Senzacije toplote ili hladnoće

– Trnci koji se najčešće osećaju u šakama i duž ruku

Psihološki:

– Bojite se ili gubite kontrolu ili imate osećaj da ćete poludeti

– Strah od padanja u nesvest

– Strah od umiranja

– Osećaj da ste odvojeni od sebe ili okoline ili da posmatrate sebe izvan tela

Da bi se dobila dijagnoza paničnog poremećaja, napadi panike moraju biti neočekivani i tokom napada mora doći do četiri ili više gore navedenih simptoma.

Koliko dugo traje napad panike?

Iako trajanje varira između pojedinaca, tipično, napadi panike dostižu svoj vrhunac u roku od 10 minuta ili manje, a onda simptomi počinju da nestaju. Napadi panike retko traju duže od jednog sata, a većina traje oko 20 do 30 minuta.

Da li se može umreti od napada panike?

Dok napadi panike prouzrokuju razne fizičke probleme i mnogi ljudi se izjašnjavaju kao da će umreti kada ga dožive, ne možete umreti od napada panike.

Koji su uzroci paničnog poremećaja?

Dok tačni uzroci nisu poznati, ono što istraživači znaju je da se panični poremećaj ponekad javlja u porodicama. Ako ste skloni doživljavanju negativnih emocija i osetljivi na anksioznost, možda ste izloženi riziku od pojave napada panike i paničnog poremećaja. Dečja iskustva seksualnog ili fizičkog zlostavljanja i drugih interpersonalnih stresora u mesecima pre prve panike su i faktori rizika.

Na primer, osoba sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem može doživeti panični napad kada joj se raspored ili prisila prekinu. Pojedinci koji se bore sa specifičnim fobijama takođe su podložni napadima panike. Osoba sa ekstremnim strahom od visine (akrofobija) može doživeti napad panike u stanu na gornjim spratovima visoke zgrade. Kod osobe kojoj je dijagnostikovan generalizovani anksiozni poremećaj, stanje koje karakteriše ekstremni strah ili zabrinutost, njena pojačana anksioznost može eskalirati do napada panike. Osobe sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) imaju veću učestalost paničnog poremećaja od opšte populacije. Bolesti ili traumatski događaji povećavaju šanse napada panike.

Primer iz prakse:

Opisujući razlog zašto je došla na psihoterapiju Lena govori o simptomima paničnog napada koji joj se događaju povremeno kada je sama u stanu ili kada nekuda ide i nalazi se na ulici ili u gradskom prevozu:

“Sedim u bus-u i odjednom osećam zujanje u ušima. Vid mi se magli, srce počinje da mi lupa, u glavi mi se vrti kao da ću svakog trenutka da padnem u nesvest. Teško dišem, kao da imam knedlu u grlu. Osećam ruke kako mi se naduvavaju i trnci mi idu od ramena do vrhova prstiju. Ukočena sam i ne smem da se pomerim. Imam utisak da svi gledaju u mene i da je svakom jasno da sam se pogubila. Osećam užasan strah da će mi bešika popustiti i da ću dobiti srčani udar. Obliva me znoj, skroz sam mokra od znoja. Posle nekog vremena, ne znam koliko je prošlo, možda par minuta, možda desetak minuta, uspevam da se podignem i izađem na nekoj od stanica. Noge mi klecaju, osećam da sve drhtim. Tražim mesto gde ću da sednem, nalazim prvu klupu na ulici. Vidim da mi se ništa nije dogodilo, osim što se vide manje fleke od znoja na majici. Ovo mi se dešava često, čak i kada šetam ulicom.”

Pored emocionalnog previranja i fizičkih manifestacija, Lena opisuje napade panike koje mogu izazvati lupanje srca ili ubrzani srčani ritam, znojenje, drhtanje, osećaj gubljenja daha ili gušenja, nelagodnost, osećaj vrtoglavice, pojačanu toplotu, utrnulost, osećaj nestvarnosti (derealizacija) ili odvajanje od sebe (depersonalizacija), strah od gubitka kontrole i strah od smrti.

Uvodim Lenu u svesno povezano disanje sa pažnjom usmerenom na telesne senzacije. Prijavljuje da oseća ukočenost u leđima, u lopaticama, u vratu i ramenima. Oseća tup bol u stomaku i trnce u šakama. Šake i prsti su joj potpuno utrnuli. Pogled joj je defokusiran. Izbegava kontakt očima. Tragamo za telesnim položajem koji joj daje osećaj sigurnosti. Kada ga nalazi, namešta se udobno i grli u rukama poveći jastuk koji služi kao naslonjač na kauču u ordinaciji. Počinje da se opušta i da oseća svoje ruke, šake i prste. Prestaje da oseća trnce. Govori kako se često oseća otkriveno, izloženo, nezaštićeno. Kako ima osećaj da svi stalno gledaju u nju i kako stalno na sebi nalazi nedostatke, počev od svog izgleda kojim nije zadovoljna, pa onda i u vezi ličnih osobina.

Lena nastavlja terapiju i u narednim seansama počinje da se otvara emotivno i da govori o svojim osećanjima. U vežbama disanja i telesnih pokreta joj je teško da se poveže sa osećanjima jer su otpori jaki i često dolazi do osećanja trnjenja i težine u grudima i stomaku, kao i do kočenja pojedinih grupa mišića. Naučila je kako da zauzme telesni stav koji joj pruža više sigurnosti i kako da reaguje kada oseća simptome početka paničnog napada.

Zahvaljujući tehnikama Telesne psihoterapije Lena se sve više povezuje sa svojim bazičnim osećanjima, prepoznaje ih, počinje da ih prihvata i samim tim sve više prihvata sebe i počinje da voli sebe. Postaje svesnija okidača paničnih napada. Kroz izgrađivanje osećanja sopstvene svrhe i uvećanje kapaciteta ličnosti, panični napadi se vidno proređuju i postepeno potpuno prestaju. Lena počinje da bez straha izlazi iz stana, koristi gradski prevoz, šeta ulicom, viđa druge ljude. U trenucima kada počinje da oseća simptome nelagodnosti, koncentriše se na vežbe koje je naučila i tako prevazilazi panični napad. Samo još povremeno joj se javlja osećanje pojačane aksioznosti. U daljem toku terapije, Lena razrađuje uzroke koji su doveli do pojave anksioznosti i napada panike. Svakodnevni život i međuljudski odnosi joj postaju funkcionalniji, oseća se zadovoljno i nalazi novi smisao u sebi i svom životu.

Koja je razlika između napada panike i pojačane anksioznosti

Ukoliko osećate kako ste stalno opterećeni raznim brigama, na primer u vezi egzistencijalnih potreba, straha da ćete izgubiti posao, straha za Vaše najbliže, to su pokazatelji da verovatno imate generalizovani poremećaj anskioznosti. Ovo važi ako navedeni simptomi kod Vas traju duže od šest meseci. Ako svakodnevno osećate nervozu, napetost ili ukočenost u pojedinim delovima tela, pojačani umor, otežanu koncentraciju i imate nemiran san, to su simptomi pojačane anksionosti. Na primer, ako stalno brinete da Vašoj deci može da se dogodi nekakva nezgoda kada su van kuće, verovatno imate povišen nivo anksioznosti. Ovi primeri Vam objašnjavaju da nemate panični napad već pojačanu anksioznost.

Kako zaustaviti napad panike

Pošto simptomi počinju da dostižu vrhunac tokom napada panike, osoba može osećati kao da se iskustvo nikada neće završiti. Iako možete pomisliti da ne možete ništa učiniti osim čekati, postoje neke tehnike koje možete praktikovati da biste smanjili težinu simptoma, skrenuli pažnju sa osećanja panike i zavarali Vaš um.

Potrebno je da imate unapred smišljen plan i redosled radnji. Na primer, možete u trenutku kada osećate da počinje napad, da se udaljite iz okoline u kojoj se trenutno nalazite, sednete i pozovete prijatelja ili člana porodice koji Vam može pomoći da se smirite. Zatim možete upotrebiti sledeće tehnike:

Vežbajte duboko disanje

Gubljenje daha ili kratak dah je čest simptom napada panike koji može učiniti da osećate kako gubite kontrolu nad sobom. Ponavljajte u sebi kako je gubljenje daha simptom napada panike i da je to samo privremeno. Zatim započnite da duboko udišete i da brojite do četiri.  Zadržite dah na sekundu i izdahnite opet brojeći do četiri. Nastavite ovo da ponavljate dok Vaše disanje ne postane kontrolisano i stabilno. Fokusiranje na broj četiri će onemogućiti da dođe do hiperventilacije i pomoći će da se zaustave i drugi simptomi.

Koristite tehnike opuštanja mišića

Usred napada panike, neizbežno je da ćete se osećati kao da ste izgubili kontrolu nad svojim telom, ali tehnike opuštanja mišića Vam omogućavaju da povratite deo te kontrole. Progresivna relaksacija mišića (PMR) je jednostavna, ali efikasna tehnika za poremećaje panike i anksioznosti. Stisnite šake i brojte do deset. Nakon toga otvorite šake i pustite da Vam se ruke potpuno opuste. Zatim probajte istu tehniku ​​u stopalima, a zatim postepeno relaksirajte svoje telo uz stezanje i opuštanje svake mišićne grupe: noge, zadnjica, trbuh, leđa, ruke, ramena, vrat i lice.

Uzemljenje je još jedna korisna tehnika

Usmerite svoju pažnju na 4 stvari oko sebe koje možete videti, 3 stvari koje možete dodirnuti, 2 koje možete omirisati i 1 koju možete okusiti. Na taj način dodatno preusmeravate Vaš um na nešto što se nalazi izvan Vas, a to je ono što u ovakvim trenucima pomaže.

Ponavljajte pozitivne afirmacije

Ponavljanjem ohrabrujuće, pozitivne afirmacije za sebe tokom napada panike možete osetiti olakšanje. Pokušajte da ponavljate nešto jednostavno. Na primer: “Biće sve u redu. Ovo će brzo proći. Treba samo da dišem.”

Pronađite objekat i usmerite pažnju na njega

Izaberite objekat koji možete videti negde ispred sebe i fokusirajte se na sve što primetite o tom objektu – od njegovog oblika, boje i veličine do bilo kojeg detalja koji opazite. Setite se  gde ste možda videli nešto slično ili ono što je potpuno suprotno od objekta koji posmatrate.

Neke osobe nose tamne naočare jer tako lakše prevazilaze napada panike kada se pojave. Njima je važno da u tom trenutku ne budu izloženi pogledima drugih. Takođe, većina njih pominje jednu vrlo važnu stvar – “Ne pitaj me da li sam dobro u tom trenutku”.

Prevazilaženje paničnog napada

Tokom Telesne psihoterapije Vi ćete raditi sa terapeutom na treningu opuštanja, restrukturiranju Vaših misli i ponašanja, povezivanju sa osećanjima, tretmanu izloženosti i smanjenju stresa. Mnogi ljudi koji pate od napada panike primećuju smanjenje za nekoliko nedelja, a simptomi se često značajno smanjuju ili potpuno nestaju za nekoliko meseci.

Kako pomoći nekome ko ima napad panike

Ako vidite prijatelja ili voljenu osobe u trenutku kada ima panični napad, to za Vas može biti zastrašujuće iskustvo. Takođe možete se osećati nemoćno da pomognete toj osobi. Iako je malo verovatno da ćete biti u stanju da zaustavite napad panike voljene osobe, postoje stvari koje možete da uradite da joj pomognete.

Pre svega, važno je da ostanete mirni, strpljivi i razumni. Pomozite svom prijatelju da ublaži napad panike tako što ćete ga ohrabriti da duboko udahne i broji do četiri dok udiše i nakon toga da izdahne brojeći do četiri. Ostanite s njim i uverite ga da je ovaj napad samo privremen i da će brzo proći. Možete mu pomoći da izađe iz okoline u kojoj se nalazi ako se oseća ugodnije negde drugde i pokušajte ga uključiti u lak razgovor.

Kada se napad panike završi i osoba se vrati u mirno stanje, ohrabrite je da zatraži pomoć od stručnjaka za mentalno zdravlje što je pre moguće, ako već nije potražila.

Za Vas pripremio Igor Pavluković, telesna psihoterapija, Holistička ordinacija Poliklinike Badawi.

 

 

Opširnije

Kako tehnika emocionalne slobode (EFT) otklanja tugu?

Kako tehnika emocionalne slobode (EFT) otklanja tugu?

Da li tugujete zbog nekoga ili nečega?

Bez obzira da li se nešto desilo pre 2 meseca ili pre 20 godina, EFT će Vam pomoći da se rešite tuge.

Šta je EFT?

EFT (Emotional Freedom Technique) je kombinacija akupunkture i psihologije. Tapkanjem na akupunkturne tačke koje su vezane za emocije mi smanjujemo njihov intenzitet.

Kome može pomoći EFT?

Prvi slučaj: „Moja majka je umrla pre 10 godina i još uvek plačem kad god je se setim. Pokušavam da gutam tugu, i od tada sam se i razbolela. Od njene smrti mi je zdravlje sve lošije i lošije. Da li ću ikad prestati plakati? I da li će EFT učiniti da zaboravim moju mamu ? Ne želim to. Da li EFT može pomoći mom zdravlju?“

Odgovor: EFT će izbrisati preterane emocije od kojih se NE osećamo dobro, ALI nikada ne briše pamćenje. Dakle, moći ćete se prisećati Vaše majke i lepih trenutaka, bez plakanja i bez tuge. Nećete morati da se kontrolišete i da gutate suze i emocije, pa ćete se osećati bolje i zdravstveno. Pošto su sve bolesti vezane za emocije, Tehnikom emocionalne slobode ćemo otkloniti okidač bolesti.

Drugi slučaj: „Tužan sam jer sam dobio otkaz na poslu. Da li će mi EFT pomoći da povratim posao? „

Odgovor: EFT će otkloniti tugu, a možda i neku drugu skrivenu emociju iza tuge, npr. stah. Neće Vam pomoći da povratite ovaj posao (verovatno), ali će Vam dati samopouzdanje, otkloniti strahove od neuspeha, i pomoći da se ponovo zaposlite. Dakle, time što ćete rešiti Vašu tugu, otklonićete blokade i biti na putu do uspeha. Otkaz tada neće biti problem zbog kojeg se nervirate, nego će biti činjenica u knjizi Vašeg života.

Koje bolesti nastaju od tuge?

Kineska medicina je još pre 3000 godina povezala emocije sa raznim bolestima. Tuga najčešće izaziva bolesti pluća, štitne žlezde, depresiju.

Koliko seansi je potrebno da se oseti poboljšanje?

Jedna seansa traje do 60 minuta. To je potrebno vreme da se pokrenu emocije. U nekim slučajevima je potrebno 2-3 seanse da se u potpunosti reši jedna emocija vezana za konkretan problem. U drugim slučajevima je DOVOLJNO SAMO JEDNA SEANSA.

Da li je EFT baš za mene?

Jeste. Ako imate emocije koje Vas dugo tište a ne pomažu Vam, javite se. Ne čekajte da emocije pređu u bolest.

Kako zakazati razgovor i seansu?

Razgovor i seansa se mogu zakazati na telefon Poliklinike Badawi 024553774 ili direkno pozvati dr Katarinu Badawi na 0637203089.

NOVO u ponudi je online rad za sve kojima je lakše raditi EFT ONLINE nego lično u  Holističkoj ordinaciji Poliklinike Badawi.

Opširnije

Profesionalna orijentacija – prvi korak u razvoju karijere

Profesionalna orijentacija – prvi korak u razvoju karijere

Profesionalna orijentacija se najčešće vezuje za decu i mlade u završnim razredima osnovne i srednje škole. Međutim, sve je češće da se ljudi i u kasnijim godinama odluče da promene svoj posao, zanimanje i preusmere karijeru u nekom drugom smeru.

Bilo da ste pred upisom narednog nivoa školovanja ili ste shvatili da se ne pronalazite u poslu koji trenutno obavljate, profesionalna orijentacija Vam može biti od koristi.

Šta podrazumeva profesionalna orijentacija?

Ona podrazumeva razgovor sa psihologom, testiranje i objedinjenu analizu prikupljenih podataka da bi se utvrdilo šta bi bilo optimalno zanimanje za svaku osobu pojedinačno. U obzir se uzimaju lična interesovanja i afiniteti, sposobnosti, potražnja za tim zanimanjem i mogućnost kasnije naplate, odnosno zarade od tog posla. Ako sve kockice uspete da sklopite, onda ne govorite samo o svojoj profesiji i poslu, nego ste postigli određenu svrhovitost i smisao.

Zašto je bitna profesionalna orijentacija?

Na poslu svakodnevno provodite barem polovinu svog budnog dela dana. Prema tome, loše odabrano zanimanje može da Vam predstavlja prilično veliki problem i da ostavi traga i na ostalim aspektima života. Da biste danas došli do odgovarajućeg posla, mora da se složi jako puno kockica, ali to sve nema smisla ako ste se Vi u startu opredelili za pogrešnu profesiju. Veoma često roditelji nastoje da sugerišu detetu kojim putem da krene, rukovodeći se svojim željama ili objektivnom analizom situacije na tržištu. Međutim, ako kod deteta ne postoje sklonosti za taj posao, kao ni odgovarajuće sposobnosti, ono će ga veoma loše obavljati i neće osećati nikakvo zadovoljstvo. Isto tako, ako su želje deteta nerealne i evidentno je da se iz toga ne može izroditi uspešna karijera ili naći posao od kog će moći da se izdržava, neophodno je tragati za prvom sledećom alternativom, a ovu želju preusmeriti u neki vid hobija ili sl.

Kod ljudi koji obavljaju poslove za koje nemaju afiniteta ili dovoljnog znanja, veće su šanse da će doći do sagorevanja na poslu, a takve radnike i poslodavci ubrzo ocene kao nedovoljno motivisane i neangažovane, pa pri zapošljavanju nastoji odabrati kandidata koji će imati drugačiji odnos prema radu.

Kako izgleda profesionalna orijentacija?

Kao što je navedeno, ona podrazumeva razgovor sa psihologom, tematski vođeni intervju i serija testova čiji je cilj konstruisanje psihološkog profila. Nakon toga o sebi imate više informacija, koja su Vaša uža interesovanja, osobine ličnosti, jake i slabe strane, kao i sposobnosti kojima baratate. Iz toga se pravi presek i analizira koja zanimanja su adekvatna za takav sklop. U poslednjem koraku se analiziraju i objektivne prepreke pri zapošljavanju i analiza aktuelnog tržišta rada što dovodi do formiranja konačne liste od najprihvatljivijih profesionalnih usmerenja.

Pored navedenog, korisne informacije o sopstvenim dubljim interesovanjima i nesvesnim težnjama možete dobiti i primenom projektivnih tehnika.

Pozovite nas na (024)553-774 ili (024)567-495, a možete nas kontaktirati i putem online forme.

Za Vas pripremila Vesna Bojanić, psiholog, Holistička ordinacija Poliklinike Badawi.

Opširnije

Adolescentno savetovanje i terapija

Adolescentno savetovanje i terapija

Adolescencija je period života koji se proteže od detinjstva do odraslog doba. Najčešće se povezuje sa pubertetom i smatra se da se prepliće sa takozvanim tinejdžerskim godinama, tako da većina njih smatra da su ovaj period prebrodili sa završetkom srednje škole. Međutim, ako adolescenciju podrazumevamo kao period razvoja do sticanja punog i fizičkog i kognitivnog kapaciteta odraslog čoveka, onda ona traje malo duže. Smatra se da frontalni režanj, posebno onaj deo koji se odnosi na sposobnost odlučivanja, odnosno formiranje zrelih i adekvatnih procena situacije, završava svoj razvoj sa 24 godine. Shodno tome, i u ranim 20-im godinama možemo od osobe očekivati probleme tipično pripisane adolescentima.

Zbog svoje specifičnosti, odnosno preplitanja dečijih problema, sa početkom doživljaja sebe kao odrasle osobe, ovaj period posebno teško pada roditeljima i ostalima uključenim u njihovo obrazovanje i vaspitanje, ali teško pada i samim adolescentima. Osećaju se neshvaćeno i neprihvaćeno, ne razumeju nastale promene i u pokušaju davanja smisla svemu tome, često donose odluke koje mogu biti više ili manje opasne za njih.

Ako bismo na neki način trebali sažeti sve probleme, poteškoće i potencijalne opasnosti koje vrebaju u ovom periodu, a rešenje se može pronaći u adolescentnom savetovanju ili terapiji, onda bismo ih mogli grupisati u sledeće kategorije:

Problemi u ponašanju

Kako je odjednom vaše milo i zabavno dete postao drzak tinejdžer koji se odgovara, buni za sve i veći deo vremena provodi zatvoren u svojoj sobi? Neki problemi u ponašanju, koliko god da deluju roditeljima strašno, sastavni su deo odrastanja, odvajanja i adaptacije na nove okolnosti. Međutim, ukoliko su prenaglašeni, ukoliko uopšte ne možete da doprete do svog deteta, mogu biti i pokazatelj ozbiljnijih problema. Druženje sa potpuno nepoznatim osobama, provođenje vremena na mestima za koja nikad niste čuli, tajni razgovori, previše laganja, prestanak ranijih aktivnosti, dosta često su alarm da se u njegovom životu dešavaju ozbiljne promene koje ga mogu odvesti u potpuno pogrešnom smeru. Od problema u ponašanju koji zahtevaju brzo reagovanje su: krađe, druženje sa problematičnim ljudima, eksperimentisanje sa drogama, preterano opijanje, nedolaženje kući i odsustvovanje od kuće nekoliko dana bez dogovora, promiskuitetno ponašanje, kontinuirano bežanje iz škole, tuče, kockanje, preterano igranje video igrica…

Socijalni problemi

Vršnjačka grupa je sastavni deo života svake osobe, a kod adolescenata je posebno značajna jer se oni često identifikuju preko svoje grupne pripadnosti, i osećaj lične vrednosti izgrađuju na osnovu toga kako ih vršnjaci doživljavaju. Tako da kod mladih koji se ne osećaju prihvaćeno mogu da se jave različiti problemi u ponašanju, emocionalni problemi, nedostatak samopouzdanja, izbegavajuće ponašanje ili ponašanje kojim misle da će se dopasti vršnjacima i da će ih prihvatiti. Tako, na primer, neke devojke se odlučuju da budu seksualno aktivne i dostupne i da se na taj način izdvoje, neki momci se odluče za druženje sa problematičnom grupom iz kvarta, dok se neki povuku u virtuelni svet i isključe realne socijalne kontakte.

Novina predstavljaju i društvene mreže, koje za sobom osim pozitivnih, nose i gomilu rizičnih okolnosti (link ka Kako društvene mreže utiču na razvoj adolescenata). Roditelji aktuelnih tinejdžera nisu imali dodira sa njima u svojoj mladosti, pa im se tek ovo područje čini nerazumljivim.

Emocionalni problemi 

Emocionalni problemi su posebno problematični, zato što ih adolescenti uspevaju najlakše prikriti, a izuzetno su opasni i često su u osnovi svih ostalih navedenih problema. Preplavljeni sa gomilom novih emocija, očekivanja, nepoznatih zadataka i situacija u kojima se ranije nisu našli, .. U nedostatku mehanizama za suočavanje sa novim stresovima, nepoznavanavanjem sopstvenih snaga i kapaciteta, uz osećaj nerazumevanja od strane okruženja, nastaju različiti, više ili manje opasni, emocionalni odgovori. Tu se mogu javiti različita apatična raspoloženja, anksioznost, povlačenje, ali i ozbiljniji i potencijalno smrtonosni kao što su anoreksija i bulimija, bolesti zavisnosti, depresija… Depresija kod adolescenata je posebno problematična pošto je često zamaskirana buntovnim i agresivnim ponašanjem, a da nije retkost pokazuju i sve češći naslovi o suicidu kod mladih, za koje svi u okruženju navode da ni po čemu nisu mogli prepoznati znake i nagoveštaje.

Naravno, na ove emocionalne probleme treba posebno obratiti pažnju ukoliko je došlo do nekog traumatskog događaja, smrti bliske osobe, nasilja, nesreće, razvoda roditelja, hronične bolesti, invaliditeta….

Problemi u školskom kontekstu

Svi navedeni problemi nisu izolovani ni za vreme ni za mesto gde će se javljati. Međutim, naredna grupa problema se tipično javlja u školskom okruženju i velika je verovatnoća da će roditeljima na njih ukazati neko od nastavnika ili školski psiholog. Oni nisu nezavisni od ostalih i mogu biti jedna od najava postojanja ozbiljnih problema. Ovde spadaju učešće u nasilnim događajima (bilo da je adolescent žrtva ili nasilnik, bilo da je u pitanju jedan ili niz ponavljajućih događaja), loše ocene, bežanje iz škole, problemi u adaptaciji na novo okruženje ili početak srednje škole, hronično odlaganje i izbegavanje obaveza ili nemogućnost da se započeti posao privede kraju, bilo da je u pitanju vozački ispit, kurs, srednjoškolsko ili fakultetsko obrazovanje.

 

Pozovite nas na (024)553-774 ili (024)567-495, a možete nas kontaktirati i putem online forme.

Za Vas pripremila Vesna Bojanić, psiholog, Holistička ordinacija Poliklinike Badawi.

Opširnije

Rad na daljinu

Rad na daljinu

Novo  u Holističkoj ordinaciji Poliklinike Badawi

Seanse sa terapeutima iz komfora Vašeg doma

S obzirom na veliku zainteresovanost naših klijenata izvan Subotice, i onih koji bi radije radili sa nama iz komfora svog doma, osmislili smo program rada na daljinu.

Rad na daljinu uključuje seanse putem Skype-a, Hangout-a ili drugih servisa, koji odgovaraju klijentu.

Seanse koje možete odabrati su:

1. Dr Katarina Badawi

Konsultacije: imate mogućnost da se konsultujete sa dr Katarinom Badawi – lekar opšte i kineske medicine, Reiki master, EFT praktičar, Budwig praktičar, autor knjiga psihologije i lekovite ishrane, načelnikom Holističke ordinacije. Na konsultaciji možete dobiti savete o Vama odgovarajućoj terapiji, ishrani i suplementima, kao i o tome koja vrsta lečenja je Vama adekvatna.

Vreme trajanja: 30 minuta.

EFT – Tehnika emocionalne slobode: Tehnika Emocionalne Slobode je kombinacija akupunkture I psihologije, gde tapkanjem na akupunkturne tačke vezane za emocije, mi smanjujemo intenzitet negativnih emocija. Ovo je tehnika koja se vrlo lako izvodi na daljinu. Klijent sluša i prati terapeuta, i tapka po svojim aktupunkturnim tačkama vrhovima prstiju.

Vreme trajanja seanse: 60 minuta;

Edukacija Budwig protokola: Budwig protokol je osmislila dr Johana Budwig, kao pomoć u lečenju raka i drugih hroničnih bolesti. Edukacijom se stiče potrebno znanje radi brige o sebi ili bolesniku u kućnim uslovima.

Vreme trajanja seanse: 90 minuta.

Kontakt: katarinabadawi@gmail.com ili +381 (0) 63/720-30-89

2. Jasna Evetović, Holistic life coach i OLI life coach u edukaciji (master)

Life coaching, pomaže da na pravi način (svoj način) postavite bilo koji cilj i da ga ostvarite, da ka ostvarenju ciljeva idete tempom koji je najbolji za Vas, da ne odustanete od svog cilja, da sa problema pređete na rešenje neprijatne situacije, da otkrijete u sebi šta je za Vas najbolje (jer Vi to najbolje znate), da budete motivisani i fokusirani šta god da radite i da postanete aktivan član u svom životu.

Vreme trajanja seanse: 60 minuta.

Life coaching i oživljavanje svesti, pomaže da promenite svoje navike, da razumete zašto se osećate nezadovoljno, da se oslobodite osećanja krivice, pojačate samopouzdanje, da postanete bliski sebi i bolje emotivno funkcionišete u svakodnevnom životu. Kroz brojne tehnike i meditacije pomoći ćete sebi da izađete iz zone konfora na bezbolan način i oblikujete svoj život na način kakav želite da živite.

Vreme trajanja seanse: 90 minuta.

Kontakt: jasna.evetovic@badawi-su.com ili +381 (0)64 49 59 697.

3. Vesna Bojanić, psiholog i psihoterapeut

Psihoterapija, poboljšava kvalitet života rešavanjem problema, savetovanjem i terapijskim uslugama, kao i uslugama profilisanja i psihodijagnostike za decu, odrasle i bračne parove. Za psihološku pomoć se u najvećoj meri obraćaju ljudi koji su zdravi, ali koji pate od izvesnih emocionalnih problema: strahovi, napadi panike, anksioznost, depresivnost, psihosomatske tegobe, osećanje usamljenosti, problemi u ljubavnom i seksualnom životu, trpljenje nekog od oblika nasilja (emocionalnog, fizičkog, seksualnog) i druge tegobe.

Vreme trajanja: 60 minuta

Kontakt: vesna.bojanic@badawi-su.com ili +381 (0)64 24 47 076.

4. Igor Pavluković, telesni-psihoterapeut

Telesna psihoterapija, je vrsta psihoterapije koja kombinuje rad sa telom i psihom, kako bi se klijentu pomoglo u smanjenju  psihološke i psihosomatske patnje, kao i u rešavanju  problema životnih kriza. Zadatak telesne psihoterapije je da pomogne čoveku da dođe do svojih suštinskih osećanja. Da nauči da ih artikuliše na verbalnom i telesnom nivou, umesto da potiskivanje tih osećanja rezultira nekom bolešću.

Vreme trajanja: 60 minuta.

Psihološko savetovanje, je razgovor o Vašem unutrašnjem stanju, osećanjima, onome što prolazite u svakodnevnom životu, onome što Vam predstavlja brigu ili problem i što želite da rešite. Uz podršku terapeuta  zajedničkim zalaganjem tragate i nalazite efikasnije načine da se suočite sa životnim izazovima i da ih nadvladate. Izgrađujete sposobnost da budete efikasniji u suočavanju sa životnim izazovima i situacijama na koje nailazite.

Vreme trajanja: 45 minuta.

Kontakt: igor.pavlukovic@badawi-su.com ili +381 (0)60 518 1990.

 

Za zakazivanje seanse, slobodno se obratite terapeutu sa kojim želite raditi. Stojimo Vam na raspolaganju za sva Vaša pitanja.

Vaš tim holističke ordinacije Poliklinike Badawi

Opširnije

Anksioznost – suočavanje i njeno prevazilaženje

Anksioznost – suočavanje i njeno prevazilaženje

Kako nastaje anksioznost?

Životni put se sastoji od brojnih prepreka i izazova koje je potrebno savladati, a koje su tu kako bi čovek naučio važne životne lekcije koje ga vode ka napretku. Kvalitetan život je moguć kada čovek ima razvijenu sposobnost da adekvatno odgovara na izazove na koje nailazi. Poneki izazovi prevazilaze trenutne sposobnosti ličnosti. Kod pojedinih ljudi nakon nekoliko neuspelih pokušaja da ostvare željeni cilj dolazi do gubitka motivacije i povlačenja. Pri tome i dalje ostaje jaka potreba za ostvarenjem cilja. Posledica toga je slabljenje osećanja samopouzdanja, što je praćeno pojačanim osećajem nemoći koju prati napetost. Učestalo ponavljanje neuspeha u kretanju ka željenim ciljevima, sve više pojačava napetost i dovodi do gubitka poverenja u sopstvene sposobnosti. Često se ovo dešava usled težnje ka ciljevima koji znatno prevazilaze stvarne sposobnosti ličnosti, a pri tome se zanemaruje razvoj neophodnih veština u suočavanju sa aktuelnim životnim situacijama. Ovo neizbežno dovodi do zabrinutosti za budućnost i osoba počinje da se oseća ugroženom. Sve ovo je praćeno potrebom da se idealna slika o sebi očuva neoštećenom i nepromenjenom, iako je činjenice u stvarnosti demantuju. Osoba je duboko u sebi svesna da je potrebno da nešto promeni. Svesna je da njena slika o idealnom “ja” ne odgovara realnosti ali se u isto vreme svim snagama opire promenama. To dovodi do blokada i pojave anksioznosti.

Šta još može da bude uzrok nastanka anksioznosti?

Drugi najčešći uzrok razvoja anksioznog stanja je kada se čovek suoči sa potencijalno opasnom ili štetnom situacijom. Na primer, kada doživi nekakvu traumu, poput saobraćajne nezgode gde bude fizički povređen, napad od strane druge osobe, nasilje, silovanje, gubitak člana porodice, gubitak posla, razvod braka ili raskid emotivne veze i slično.

Šta je anksioznost?

Kada se suočite sa traumatičnom situacijom, anksioznost je jedan od najprirodnijih i najkorisnijih odgovora ljudskog tela. Kada telo oseća da je u opasnosti, biološki odgovor na anksioznostpovećanje hormona adrenalina – izaziva mnoštvo bioloških reakcija, uključujući ubrzane otkucaje srca, znojenje i povećanu svest i osetljivost prema okruženju. Ove fiziološke promene nam omogućuju da preduzmemo nekakvu akciju kako bismo izbegli ili se suočili sa potencijalno opasnom situacijom. U zavisnosti od trenutne procene situacije, reagujemo tako što ulazimo u stanje poznato kao spremnost na borbu, tj. suočavanja sa uzrokom opasnosti ili bega, tj. povlačenja od opasnosti.

Simptomi ankioznosti

Osjećaj anksioznosti se često meša sa opštim osećajem zabrinutosti ili zabrinutim mislima. Ali pojam “anksioznost” označava niz različitih poremećaja, koji obuhvataju mentalni, emocionalni i fizički aspekt, sa različitim simptomima. Sva anksiozna stanja uključuju osjećaj napetosti, zabrinute misli i fizičke reakcije kao što je povišeni krvni pritisak. Drugi uobičajeni simptomi uključuju preveliki strah, vrtoglavicu, palpitacije srca, drhtanje, pritisak u grudima ili bol, osjećaj odvojenosti od stvarnosti ili disocijaciju, i obamrlost. Međutim, važno je napomenuti da anksioznost može da se oseća veoma različito u zavisnosti od osobe i od specifičnog poremećaja.

Potencijalno opasne i fizički opasne situacije u današnje vreme se tretiraju kao manje zastupljeni uzroci anksioznosti. U današnje vreme najveći broj ljudi oseća anksioznost u odnosu na posao, novac, porodični život i druga ključna pitanja koja zahtevaju punu pažnju pojedinca.

Kako ćete znati da li patite od poremećaja anksioznosti?

Osećaj zabrinutosti, straha i teskobe je ponekad normalan i zdrav odgovor na život. Kako ćete znati da li je anksioznost koju osećate unutar granica normalnog? Drugim rečima, kako ćete biti sigurni da li su Vaša opšta osećanja anksioznosti postala ili postaju poremećaj?

Smatra se da anksioznost postaje anksiozni poremećaj kada opšti osećaj straha ili brige koji se obično oseća povremeno postaje sve učestaliji i uporniji. U mnogim slučajevima, anksiozni poremećaji se razlikuju od opšteg osećaja anksioznosti kada ta osećanja postanu intenzivna, ometajuća ili disfunkcionalna, što često dovodi do više fizičkih simptoma. Često, uporniji osećaj anksioznosti takođe dovodi do nevolja u sprovođenju onoga što je inače bilo normalno, kao što je odlazak na posao ili susret sa prijateljem sa kojim ste želeli da se nađete.

Primer iz prakse:

Ela je žena u srednjim godinama koja se javila na terapiju zbog osećaja neprestane brige i uznemirenosti. Na uvodnoj seansi opisuje svoju životnu situaciju kao vrlo ugrožavajući i naglašava kako nema načina da reši svoje probleme. Razvedena je, ima dete koje pohađa osnovnu školu, niže razrede. Ostala je pre godinu dana bez posla, nije uspela do sada da nađe novi posao. Zbog finansijske oskudice živi sa detetom kod svojih roditelja. Bivši suprug joj ne pomaže jer je i sam socijalni slučaj i sklon alkoholizmu. Izbegava kontakt sa njom, a ona je digla ruke od pokušaja da ga navede da preduzme odgovornost za zajedničko dete. Od roditelja dobija stalne kritike i nema podršku. Smatra da je potcenjuju i da sabotiraju svaki njen pokušaj da dobije novi posao ili da se osamostali. Radi honorarni posao grafičkog dizajnera preko interneta što joj donosi prihode ali nedovoljne da bi mogla da se sasvim odvoji od roditelja. Ne viđa se gotovo ni sa kim od prijatelja, povučena je u sebe i često ima osećaj da će poludeti, da nikada neće naći izlaz iz ovih problema.

Jedna od tehnika koja umanjuje osećaj anksioznosti

Postavljam Elu u položaj za dijagnostikovanje psihosomatskih stanja. Dajem joj instrukciju da diše stomakom, lagano i da oseti svoj problem. Pri tome je važno da obrati pažnju na ono što oseća u telu kada je zabrinuta. Kako počinje da oseća svakodnevnu brigu usled zatvorenosti u naizgled bezizlaznoj životnoj situaciji, Ela počinje da zadržava disanje. Diše kratko, gornjim delom pluća. Ruke su joj u grču, prsti na šakama podrhtavaju, a isto se primećuje i na grudina, stomaku i butinama. Čelo počinje da se znoji, kao i šake. Prijavljuje kako oseća opštu mučninu i kako srce počinje ubrzano da joj kuca. Na instrukciju da me pri izdisaju pogleda u oči, primećujem da gubi pažnju i da joj pogled luta neodređeno.

Simptomi koji ukazuju na pojačanu anksioznost i na poremećaj anksioznosti kod nje su: kratak dah, mučnina, hladan znoj, ubrzani otkucaji srca, pojačana napetost mišića i drhtanje, nemogućnost fokusiranja pažnje i strah u očima.

Usmeravam Elinu pažnju na disanje. Tražim od nje da oseti kako diše stomakom tako što će postaviti dlan na stomak. Udisaj neka fokusira na mesto gde joj se nalazi dlan, a pri izdisaju da širom otvori oči i uspostavi kontakt očima sa mnom. Kako je njoj u početku teško da uspostavlja kontakt sa mnom, usmeravam je da prilikom izdisaja usmerava pogled na sliku prolećnog cveća na zidnom kalendaru. Lagano je navodim da produbi svoje disanje. Nakon izvesnog vremena uspeva da uspostavi kontakt očima sa mnom. Ruke i ramena postaju opušteniji, drhtanje u mišićima prestaje. Elin pogled postaje bistriji i javlja kako joj prolazi osećaj mučnine. Govori kako oseća bol u grudima, kao da joj težak kamen pritiska grudi. Nastavljam da je podržavam da produbi udisaj dok ne oseti olakšanje. Zatim je navodim da oseti svoja stopala i podlogu na kojoj leži. Nakon par minuta mi odgovara kako se oseća stabilnije i sigurnije.

Ovo je bio opis jedna od tehnika koje umanjuju osećaj anksioznosti i pomažu osobi da dođe do potisnutih osećanja, kao i da povrati deo izgubljenog samopouzdanja i unutrašnje stabilnosti.

Kako da pomognete sebi kada Vas obuzme anksioznost?

Skrenite svoju pažnju na nešto konkretno i zadržite pogled na tome. Obratite pažnju na svoje disanje i nastojte da ga produbite. Udišite dublje. U početku napravite nekoliko brzih udisaja i izdisaja, a onda nastavite da dišete laganije. Pri tome naglasak treba da bude na udisaju. Odvojite trenutak da osetite svoj dah, bez pokušaja da promenite nešto. Pratite kako se vaš dah prirodno kreće. Započnite da brojite dužinu udisaja. Prilikom udisaja brojte do tri, zatim isto toliko izbrojte kod udisaja. Nakon tri puta po tri brojanja za udisaj i izdisaj, povećajte na četiri. Zatim pokušajte da produžite izdisanje za broj ili dva duže od udisaja. Učinite to nekoliko puta, a zatim prestanite da brojite. Obratite pažnju na to kako se Vaš dah kreće i da li je došlo do bilo kakve promene. Produžavanje izdisanja dovodi Vaš parasimpatički nervni sistem – deo Vašeg nervnog sistema koji je uključen kada se osećate opušteno i smireno – u ravnotežu. Pomerajte stopala kako biste osetili tlo pod nogama.

Za Vas pripremio Igor Pavluković, telesna psihoterapija, Holistička ordinacija Poliklinike Badawi.

Pozovite nas na (024)553-774 ili (024)567-495, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije

Strah od straha

Strah od straha

Strah se javlja kao impuls kada imate osećaj da gubite kontrolu nad sobom (odn. svojim životom)

Oni strahovi koje “stavljamo” u budućnost, najčešće su vezani za period detinjstva ali i neprijatne situacije tokom odrastanja (života uopšte). Čim se pojavi nešto što može biti slično događajima koji su nas plašili u prošlosti ili smo čuli da je nešto opasno, možda videli kako drugi doživljavaju opasnost, mi osećamo strahove. A tada imamo i strah da ćemo imati strah.

Kako reagovati na trenutni strah?

Strah nije lako kontrolisati, ali ga je potrebno “čuti” čim osvestite da ste u strahu.

Moj predlog za Vas za strahove koji su trenutni, a preplavljujući:

U momentu kada Vas strahovi preplavljuju, najbrži način jeste duboko disanje i fokusiranje na disanje: usporite svoje disanje, nežno ali duboko udahnite i isto tako nežno izdahnite koliko god možete. Ponovite vežbu disanja koliko Vam je potrebno, odn. dok ne osetite da Vam se opuštaju mišići, da nestaje grč u stomaku, opuštaju se ramena, kolena postaju fleksibilna. Zatim svoj fokus pomerite na rešenje stanja u kojem se nalazite.

Kada budete u mogućnosti odvojite malo vremena za razgovor sa svojim strahovima. Zapišite sve strahove koji Vas preplavljuju.

Posmatrajte ono što ste zapisali i odgovorite na pitanja:

  1. Koliko je realan ili imaginaran strah koji imate?
  2. Čemu Vam taj strah sada služi?
  3. Šta pokušavate da izbegnete?
  4. Od čega se tim strahom branite?
  5. Koliko Vas “životno” košta to izbegavanje?
  6. Koju poruku, u odnosu na prethodne odgovore, možete dati sebi?

Realni i imaginarni strahovi

Potrebno je prepoznati i razdvojiti realne od imaginarnih strahova.

Realni strahovi su naši pomoćnici, upozoravaju nas na opasnosti koje nas mogu realno povrediti. Ako ste bili zaista u životnoj opasnosti, setite se situacije. Nemojte se zadržavati na emocijama, već posmatrajte kako ste “izašli” iz te situacije.

Imaginarni strahovi su naši “odmagači”, samo nas bokiraju, blokiraju, blokiraju. Često su posledica strahova iz perioda detinjsta i odrastanja. Možda se nekih strahova možete setiti. Koje su to bile situacije, kako ste se osećali, kako ste ih (ako ste) pobedili?

Bez obizra da li su u pitanju realni ili imaginarni strahovi treba ih pre svega prihvatiti.

Strah iz detinjstva

Strahovi jesu deo odrastanja u određenom životnom razdoblju. Dete uči kako da se “nosi” sa strahovima da zaštiti sebe. Ukoliko je u tom period došlo do trauma, kroz život će osoba teže prevazilaziti određene slične situacije (strah od visine, autoriteta, zatvorenog prostora …)

Imaginarni strahovi nemaju realnog povoda ali su veoma uznemirujući. Oni su znak da negde sabotirate sami sebe. Želite promenu ali ne znate kako da je učinite, a da emotivno ne boli. U procesu life coachinga osvešćujete potisnute emocije i učite kako ih prevazići.

Abraham: “Bol je otpor prirodnom stanju dobrog zdravlja i što mu više posvećujemo pažnju , to ga više privlačimo”.

Razumeti strahove možete povećanjem svesnosti

Želim da Vam kažem da ipak mora malo da boli. Ona bol koje se unapred plašite, ali ne uzmičemo, vodi ka razvoju. Bol kojoj se prepuštate, kada ništa za sebe ne učinite a želite, je bol koja vodi od razvoja (a tu je mnogo više bola).

Naravno, izbor je uvek Vaš. Potrebno je da razumete da, kada mislite da niste izabrali, izabrali ste – da niste izabrali. Može zvučati grubo što sam prethodno napisala, možda Vas je i to zabolelo. Ako je mnogo toga što ste potisnuli, pohranili u nesvesno, verovatno Vas je zabolelo.  Svoje izbore pravite nesvesno. Odabirom da pod tepih “gurate” ono sa čim ne želite da se suočite i ostavljate za neko novo sutra, je put od razvoja koji vodi ka sve dubljem nezadovoljstvu. Postajete plen sopstvene mreže, stvarajući krug uzroka i posledice. Život oblikujete u smeru kojim ne želite ići, ali je možda način da budete prihvaćeni u krugu ljudi kojima ste dali veličinu iznad realne.

Kako pobediti imaginarne strahove?

Mnogo je načina za prevazilaženje imaginarnih strahova.

Jedan od načina je i moj predlog za Vas, za imaginarne strahove koji su se kroz vreme nagomilali:

Zapišite svoje strahove i posmatrajte ono što ste zapisali.

  1. Krenite od najbezbolnijih strahova.
  2. Odaberite i opišite jedan svoj strah, sa što više detalja. Zatim udahnite i polako izdahnite.
  3. Vizualizujte kako se stepen po stepen, susrećete a zatim prevazilazite taj strah. Možda Vam neće uspeti prvi put, ali ponavljajte koliko Vam je potrebno, da biste bili zadovoljni rezultatom.
  4. Opišite sa što više detalja način na koji ste ga prevazišli (oslobodili).
  5. Kada ste zaključili da ste se oslobodili straha, osvestite kako se osećate. Opišite svoja osećanja sa što više detalja. Udahnite i izdahnite, zatim se polako vratite u sadašnji trenutak.
  6. Na isti način radite i sa ostalim imaginarnim strahovima.

Dakle, počnite od najbezbolnijih – da biste stekli poverenje u sebe.

Kako life coachingom od imaginarnih strahova stvoriti pokretačku energiju?

Life coaching je proces koji će Vam pomoći da otkrijete sadržaje koji se nalaze u podrumima Vaše svesti (ono što stavljate “pod tepih”), a vodi Vas od razvoja ka nezadovoljstvu sobom i svojim životom.

Otkrivanjem tih sadržaja vrlo brzo ćete osetiti u sebi pokretačku energiju. Tada će Vaši izbori ići, procesom coachinga, ka razvoju i u smeru kvaliteta u svima aspektima života. Stičete unutrašnji mir. Dobijate volju i inicijativu da kreirate svoj život na način na koji želite živeti, a to samo Vi znate.

Kako kaže Rumi: “Strah je neprihvatanje neizvesnosti. Ako prihvatimo neizvesnost, to postaje avantura.”

 Primer iz prakse

Na seansu mi je došao penzioner. Ima strah od zatvorenog prostora. Prvo sam zaključila da njegovi strahovi nisu prešli u fazu kada je potrebna pomoć psihoterapeuta, psihijatra i prihvatila sam da radimo.

Različiti sadržaji se nalaze iza tih strahova. Ljutnja i bes, osećaj krivice i nemoći su sadržaji koje je klijent osvestio. Tokom seansi je klijent prolazio kroz sadržaje koji su se osvešćivali, naravno uz moj “nadzor”. Stepen po stepen rada, prvo je dolazilo do osvešćivanja a zatim i do prihvatanja onoga što je osvestio. Nakon faze prihvatanja dolazi do faze postavljanja ciljeva a zatim kreiranja i ostvarenja ciljeva. Kao rezultat prethodno navedenog, tokom jedne seanse, u momentu je klijent sam shvatio da više i ne priča o strahovima (koji su bili glavna tema coachinga). Navodi da ostaje sam u kući, ne boji se ući sam u lift i dr. Seanse su bile sve ređe, do momenta kada je odlučio da će dolaziti jednom mesečno. Naravno, interakcijom smo proverili da li je spreman za novi korak. Kada je klijent sam utvrdio da jeste spreman, da je postao siguran u sebe dogovorili smo novi susret za dva meseca. A sada klijent sam hrabro korača kroz svoj život. Dobio je mnogo alata i kaže da dalje može sam.

Za Vas pripremila Jasna Evetović, Holistic Life Coach, OLI life coach practitioner, Holistička ordinacija Poliklinike Badawi.

Pozovite nas na (024)553-774 ili (024)567-495, i zakažite svoj termin. Zajedno ćemo lakše pobediti Vaše strahove.  Možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije

Klijentovi otpori u psihoterapiji

Klijentovi otpori u psihoterapiji

Pokazatelji otpora u toku psihoterapije. U ordinaciju ulazi Dea. Deluje zbunjeno, pomalo dezorijentisano. Tiho, jedva čujno izgovara: “Dobar dan”. Pognute glave, spuštenog pogleda. Oči joj lutaju s kraja na kraj ordinacije, izbegava direktan pogled oči u oči sa terapeutom. Pokazujem joj da sedne i otvaram seansu instrukcijom da mi opiše razlog odluke da započne psihoterapiju. Odgovara kako je prihvatila sugestiju roditelja i bliske prijateljice koji su je nagovarali da mi se javi, jer smatraju da joj psihoterapija može pomoći da reši svoje probleme. Na pitanje šta je to što želi da rešava kod sebe, odgovara da ne vidi problem u sebi nego u okolini. Sebe doživljava kao osobu koja je ispravna, dobra, nikome ne želi zlo, nikome nije nikada ni mislila ni nanela zlo. U odnosima sa okolinom ima utisak da je drugi ne razumeju, da iskorištavaju njenu dobrotu. Ovde pravi pauzu i zatvara se u sebe. Na pitanje kako drugi iskorištavaju njenu dobrotu ne odgovara. Zamišljena je, pogled joj luta, nije fokusiran. Na pitanje kako se sada oseća, ne odgovara. Samo kratko sleže ramenima. Nastavljam otvaranje pitanjem: Šta je to što je najviše ometa u svakodnevnom životu? Izgovara sa primesom gorčine u glasu kako ne može da nađe posao i kako su ljudi pokvareni i zli.

Čemu služi otpor?

Dea na samom početku pokazuje otpor da jasno opiše svoje stanje. Njeno držanje ukazuje na zatvorenost u sebe i teškoću da se otvori. O sebi ne govori mnogo, već svoju pažnju usmerava na druge ljude, na okolinu. Otpor ima prema kontaktu sa svojim osećanjima. Rekla je kako drugi ljudi iskorištavaju njenu dobrotu. Iz ovoga zaključujem kako je prošla kroz životna iskustva koja su poljuljala njeno poverenje u ljude. Otpor da pokaže svoja trenutna osećanja i da se otvori ukazuje na nepoverenje. Izbegavanje kontakta oči u oči to dodatno potvrđuje.

Suočavanje sa otporima tokom psihoterapijske senase

Postavljam Deu u ležeći položaj i sugerišem joj da diše lagano stomakom i obrati pažnju na ono što oseća unutar sebe. Dea sledi instrukcije tako što diše u stomak koji se pomera. Ostatak njenog tela je u grču. Diše kratko, samo donjim delom pluća, kako joj je i sugerisano. Gornji deo grudi se ne pomera. Ramena i vrat deluju ukočeno. Ruke i šake su joj mlitave, nedostaje tonus u mišićima. Listovi nogu su napeti. Sugerišem joj da pri izdisaju širom otvara oči i da nakon nekoliko ponavljanja uspostavi kontakt očima sa mnom. Prilikom otvaranja očiju primećujem kako zadržava dah, prekida disanje. Skrećem joj pažnju da nastavi sa disanjem. Nakon nekoliko minuta rada ove vežbe, uspeva da uspostavi kontakt očima. Sugerišem joj da mi opiše kako se oseća dok radi ovu vežbu. Odgovara kako se oseća glupo, bez veze. Uočavam otpor da pokaže ono što stvarno oseća. Reagujem tako što joj objašnjavam da ne očekujem od nje da reši nekakav zadatak, da je ovo samo vežba čiji je cilj da je opusti. Šta god da oseća, u redu je. Dea ponavlja vežbu očima još nekoliko minuta. U kontaktu njene oči počinju da se pune suzama. Na pitanje kako se oseća, odgovara: “Napušteno, neshvaćeno, osuđeno!” Počinje da plače. Prevazišla je otpor da se suoči sa svojim osećanjima i da ih pokaže. Njena osećanja su prihvaćena sa razumevanjem, bez osude.

Telesni pokazatelji otpora

Tokom vežbe disanja i rada sa očima, Dea je pokazala otpor da pokaže ono što oseća. To se videlo kroz plitko disanje, odbrambeni stav tela gde su ramena i vrat ukočeni, a noge napete. Ovim telo odaje signal da se nalazi u situaciji koja je neželjena i iz koje je najbolje povući se. Povlačenje je povezano sa strahom, a suprotnost strahu je poverenje. Kada nema poverenja, kada je ono iznevereno od strane okoline, javljaju se strahovi. Produbljivanje disanja i kontakt očima pomaže klijentu da se suoči sa otporima i da ih prevaziđe.

Uzroci nastajanja otpora

Otpori nastaju kao odgovor osobe na negativne reakcije okoline. U društvu u kome živimo, otvoreno pokazivanje osećanja se smatra nepoželjnim. Deljenje osećanja između članova porodice i bliskih osoba je često prikriveno, napeto i konfliktno. Kao da između bliskih osoba postoji prećutan dogovor o neizražavanju autentičnih osećanja. Osoba se može povući u svoju sobu i tiho plakati ali je nepoželjno plakati pred bliskom osobom. To se smatra znakom slabosti. Često postoji konfuzija između deljenja osećanja i postupanja u skladu sa njima. Osoba doživljava kako su osećanja uvek povezana sa nekakvim posledicama i zato se plaše  osećanja. Izgrađuju otpor da ih pokažu.

Prevazilaženje otpora

U daljem toku seanse, sugerisao sam Dei da mi opiše situacije u kojima se u životu osećala napušteno, neshvaćeno i osuđeno. Tokom razgovora, Dea spontano uspostavlja dublje i povezano disanje. Kontakt očima je bolji. Samo povremeno spušta pogled. Nakon završetka seanse Dea izlazi sa uzdignutim ramenima, koja su opuštenija, mnogo manje u grču u odnosu na to kada je ušla na vrata. Oseća se bolje, opuštenije. Počela je da vraća poverenje. Izražava odluku da nastavi sa terapijom. Dogovaramo naredni susret.

Rad sa otporima u psihoterapiji

Otpori su sastavni deo psihoterapije. U ovom tekstu opisao sam jedan primer, a vrsta otpora ima mnogo. Njihova funkcija je odbrana od neželjenih situacija ali vremenom često postaju prepreka ka rešavanju neželjenih situacija. Osoba odgovara na životne situacije otporom na njih, umesto suočavanjem i rešavanjem. Otpori se prevazilaze njihovim prepoznavanjem i izgrađivanjem nedostajućih i potisnutih kapaciteta ličnosti. Cilj psihoterapije je upravo u tome da klijent nauči kako da adekvatno reaguje u situacijama u životu koje su dovele do povlačenja i blokada.

Za Vas pripremio Igor Pavluković, telesna psihoterapija, Holistička ordincija Poliklinike Badawi.

Pozovite nas na (024)553-774 ili (024)567-495, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije