Dobrodošli na sajt poliklinike Badawi

Radno vreme : Radnim danima 07-19h, subotom 07-13h
  Kontakt : +381 (0)24 553-774 |

Sve objave pod kategorijom: klasična medicina

Povišen krvni pritisak u trudnoći

Povišen krvni pritisak u trudnoći

Kada povišen krvni pritisak ugrožava zdravlje trudnice i ploda?
Povišen krvni pritisak izazvan trudnoćom, obično se javlja između drugog i trećeg trimestra. Povišen krvni pritisak se javlja u različitim razmerama, od blagih do onih koje zahtevaju intenzivnu kontrolu  i nadzor lekara.

Optimalnim se smatra pritisak koji je u istim granicama u kojima je bio i pre trudnoće.Te vrednosti su različite. Kod nekih je optimalan pritisak 120/80 milimetara živinog stuba, a kod nekih 110/70.

Prema apsolutnoj definiciji, pritisak je visok, kada je gornji, sistolni iznad 140, a donji, dijastolni, iznad 90 milimetara zivinog stuba. Kod oko 5% žena se manifestuje visok krvni pritisak izazvan trudnoćom, što se obično dešava nakon 20 nedelje trudnoće i češći je kod žena koje nose prvo dete. Nekada žene uđu u trudnoću sa hipertenzijom, koja tokom graviditeta može da se pogorša.

Hipertenzija  se vezuje za patološka stanja kao sto su: bolesti samog tkiva posteljice i može da bude pracena gubitkom proteina kroz mokraću, poremećajem funkcije jetre i bubrega. Nasledni faktori imaju značajnu ulogu u pojavi hipertenzije, zatim blizanačke trudnoće, prekomerno povećana telesna težina trudnice, trudnoća posle 35. godine…

Simptomi koji mogu ukazivati na povišen krvni pritisak su: oticanje, glavobolja,  pojačano lupanje srca, te ih je obavezno saopštiti ginekologu koji vodi trudnoću. Jako je važno ići na redovne kontrole kod ginekologa u toku trudnoće, takođe se preporučuje i uzimanje vitamina C i E, kao konzumiranje svežeg voća i povrća.

Za Vas pripremila dr Sandra Vidaković, Poliklinika Badawi.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije

Ishrana u trudnoći

Ishrana u trudnoći

Buduća mama treba da vodi računa o sebi i svom detetu dok je još u stomaku. Ishrana je najvažniji preduslov zdravih navika i stila života. Ishrana u trudnoći treba da bude raznovrsna.

Dnevne kalorijske potrebe žene su 2000-2200 kalorija. Tokom trudnoće taj iznos treba povećati za 15 %, odnosno za 300- 500 kalorija na dan. Podrazumeva se da se one unose u zdravom obliku – kroz meso, voće i povrće. Uzimanje više kalorija nego što je potrebno ima za posledicu bol u krstima, nogama, proširene vene, zamor, a kao najteža komplikacija je povišen krvni pritisak.

Ishrana trudnica treba da obiluje mesom živine, junetinom i nemasnom svinjetinom. I riblje meso treba da bude na jelovniku, jer u njemu ima kalcijuma neophodnog za čvrste bebine kosti. Svaki dan je neophodan unos voća bogatog vitaminom C (narandže,  jagode, dinje…).

Trudnici je potrebno 400 mikrograma folne kiseline dnevno. Namirnice bogate folnom kiselinom su: pahuljice, hleb, spanać, karfiol…
Izbegavajte hleb  od belog brašna, birajte peciva i testenine napravljene od celog zrna žitarica.

Šta ne treba jesti tokom trudnoće?

Hrana koja sadrži “prazne kalorije”: kolači, biskviti, slatkiši i grickalice treba svesti na minimum. Nedovoljno termički obrađeno meso može sadržati neke baketrije i viruse koji ne moraju nužno biti štetni za majku, ali mogu proći kroz placentalnu barijeru i inficirati bebu. Treba izbegavati i živa jaja koja mogu sadržati salmonelu.

Za Vas pripremila dr Sandra Vidaković, Poliklinika Badawi.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije

Dijagnostički ultrazvuk u medicini

Dijagnostički ultrazvuk u medicini

Ultrazvučna dijagnostika se zasniva na primeni zvučnih talasa visoke frekvencije, koji su nečujni za ljudsko uho. Pregled se izvodi tako što se sonda aparata prislanja na telo pacijenta i pomera u željenim pravcima u zavisnosti od dela  tela koji se pregleda. Iz sonde se emituju ultrazvučni talasi koji se odbijaju od različitih površina unutar ljudskog organizma, vračaju se prema sondi koja ih detektuje, te se automatski, kompjuterskom obradom tih podataka dobija slika organa i tkiva na ekranu ultrazvučnog aparata. Na porvšinu kože, stavlja se gel koji olakšava prolaz ultrazvučnim talasima.

Ovim pregledom se dobro vide solidni organi (npr, jetra, pankreas, slezina, bubrezi), ali se znatno lošije prikazuju organi koji su šuplji i ispunjeni vazduhom (želudac i creva), osim u izuzetnim situacijama.

Metoda je potpuno bezbolna, neškodljiva, nema upotrebe rendgenskih zraka, te se može ponavljati neograničen broj puta. Područje primene ove metode u medicine danas je veliko, a najčešće izvođeni pregledi se mogu podeliti u nekoliko grupa:

  • Pregled gornjeg abdomena (jetra, žučna kesica, žučni putevi, pankreas, bubrezi, trbušna aorta),
  • Pregled donjeg abdomena (mokraćna bešika, prostata, materica, jajnici),
  • Pregled vrata i štitaste žlezde,
  • Pregled dojke,
  • Pregled ostalih mekih tkiva,
  • Pregled zglobova,
  • Pregled srca-ehokardiografija,
  • Pregled krvnih sudova ruku i nogu i
  • Pregled krvnih sudova glave i vrata.

Svaki od navedenih pregleda ima svoje specifičnosti, razlikuju se po dužini trajanja, neki zahtevaju posebnu pripremu, ali većina ne.

Pregledu mogu da se podvrgnu svi oni koji osećaju različite zdravstvene tegobe kao i oni, koji su bez tegoba, ali iz preventivnih razloga žele da provere svoje zdravlje.

Za Vas pripremio dr Bojan Stipić, Poliklinika Badawi.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije

Kičmeni stub – osovina tela

Kičmeni stub – osovina tela

Kičmeni stub je najodgovorniji organ u sistemu organa za kretanje, koji je odgovoran za uspravni stav čoveka. Trpi velika opterećenja, kako kod uobičajenih aktivnosti tako i kod pojedinačnih fizičkih aktivnosti: fizičkih radova, nošenja tereta, rekreativnih aktivnosti. Naročito kod profesionalnih sportskih aktivnosti sile opterećenja se višestruko povećavaju.

Da bi sprečili deformitet i bolesti kičme, koji po pravilu značajno narušavaju zdravlje i dovode do invalidnosti, potrebno je blagovremeno praćenje razvoja kičme. Naročito u „razvojnom dobu“, počev od treće godine života pa sve do zrelog doba.

Zašto je kičma posebno važan organ, a istovremeno jako osetljiv na povrede i sklon oboljenjima?

Prisutan je bliski odnos između  koštano – zglobnih struktura kičme i moždanog stabla, produžene moždine i korenova živaca koji izlaze iz kičme, kao i pratećih krvnih sudova. Svaka povreda i bolest kičmenog stuba može direktno ili indirektno  da utiče na ove osetljive strukture, čija oštećena funkcija dovodi do teških poremećaja, od poremećaja fukcije kretanja do teške invalidnosti i oduzetosti.

Šta preduzeti da do takvih stanja ne dođe?

Poželjno je sprovesti redovno praćenje i pregled kičme od rane mladosti, najkritičnijeg perioda od jedne do tri godine života, odnosno od devet do dvanaest godina života.

Prvi pregled se bavlja nakon prohodavanja, zbog promene fizioloških krivina kičme, koje su uslovljene promenom položaja od ležećeg u sedeći i kasnije u uspravni stav.

Naredni značajan period je pri polasku u školu i početak intenzivnog rasta – kod devojčica osma, kod dečaka deveta godina života. U ovom periodu treba naglasiti i značaj nošenja školske torbe, koja je veliko opterećenje za decu u razvoju, pogotovo ako se nosi na jednom ramenu, kao i ne prilagođena radna površina (školska klupa, stolica i stol).

Sledeći problem za decu u razvoju je značajno smanjena fizička aktivnost, naročito nakon pojave mas-medija (internet, kompjuteri i društvene mreže), koje zaokupljaju decu. Na taj način doprinose pojavi raznih nepravilnosti , od lošeg držanja pa sve do teških deformiteta, koji mogu da dovedu i do operativnih intervencija, i da ugroze zdravlje mladog organizma. Gojaznost dece, koja je jako prisutna, je takođe veliki problem.

Drugi kritičan period je doba puberteta, kad dolazi do naglog koštanog rasta, a mišići ostaju prenapregnuti i jako skraćeni. Što po pravilu dovodi do krivljenja  kičme. Kosti izrastu naglo za nekoliko meseci, a mišićima treba nekoliko godina da se prilagode novonastalom stanju.

Taj period je od 9. do 12. godine, a traje do završetka rasta, od 17. do 19. godine života.

U tom periodu je naročito važno praćenje deteta od strane roditelja, nastavnika i nastavnika fiskulture, da bi se primetila sva odstupanja i blagovremeno uputilo dete na ortpediju, kao i kod drugih lekara, radi preduzimanja odgovarajućih mera.  Veoma je važno decu usmeravati na sportske aktivnosti i sprečavati dugotrajnu upotrebu kompjutera i ostalih zanimacija.

Najpoželjniji sportovi u razvojnom dobu su sportovi u vodi i gimnastika. Ali i svaka druga rekreativna i sportska aktivnost će dobro doći.

Koji su deformiteti kičme najučestaliji?

Najblaže je položajno krivljenje kičme koje je uslovljeno neskladom u rastu koštanih struktura, koji se dešava naglo i mišića koji ne mogu da isprate svako stanje.

Ako primetite kod deteta denivelaciju ramena, lopatica i nejednakost trouglova stasa, krivinu kičme, pogrbljenost u grudnom delu kičme, potrebno je obavezno se obratiti lekaru. Zatim, kada se vidi rebarna grba u grudnom delu sa jedne strane i  izbočenje  u slabinskom delu sa druge strane kičme, to po poravilu govori o težem poremećaju i deformitetu kičme. Ovi poremećaji lako mogu da se primete kod pretklona pri ispruženim kolenima.

Ovakvi slučajevi, ukoliko se na vreme  i na odgovarajući način ne leče, mogu dovesti do teških poremećaja koji nekad zahtevaju i operativno lečenje, koje je uvek ozbiljan zahvat. Lečenje koje kasno počne uvek je sa neizvesnim rezultatima. Promene i deformiteti  iskrivljenosti kičme, mogu se lečiti dok traje rast. Nakon završetka rasta  krivine, po pravilu, ne mogu da se isprave sem operativnim procedurama. Kod nelečenih i ne odgovarajuće lečenih slučajeva, ostaju trajne posledice doživotno, sa manjim ili većim tegobama i ograničenjima funkcije.

Simbol naše struke – ortpedije: „Mlado drvo kada raste, ispravlja se pomoću kolca i konopca postepenim pritezanjem“. „Drvo se savija dok je mlado.“

Tako je i sa kičmom.

Koje su krivine kičme najčešće?

Krivljenje kičme prema napred, takozvana Kifoza, koja je češća kod dečaka. Zatim, krivljenje u stranu, takozvana Skolioza, koja je češća kod devojčica.Preporučuje se da, kada dođe do pojedinih deformiteta, da se primeni voljna korekcija držanja. Plivanje, vežbe za istezanje skraćene muskulature, gde važnu ulogu imaju treneri, nastavanici fiskulture i ostali sportski radnici, kao i program korektivnih vežbi koje sprovode fizijatri i fizioterapeuti.

Ukoliko se deformitet na vreme otkrije i pravilno leči i prati, moguće je potpuno ispravljanje i izlečenje. Naravno lečenje i aktivnosti traju sve vreme koliko traje rast. Bolje sprečiti nego lečiti.

Zaštitni položaj za kičmu:

  • Uvek leđa ispravna, trbušni mišići stegnuti i savijanje u kolenima a ne u kičmi.
  • Slikovito: kada se u sagnutom položaju podigne 10 kg, to je opterećenje na kičmu 300 kg. I obrnuto, u zaštitnom položaju opterećenje je 10 prema 10.

Za Vas pripremio dr Stevo Jovišević, spec. ortopedije sa traumatologijom Poliklinike Badawi.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije

Bolni sindrom kičmenog stuba

Bolni sindrom kičmenog stuba

Učestalost bolnog sindroma kičmenog stuba se tokom poslednjih nekoliko decenija povećava i pored svih dostignuća koja su ostvarena u medicini. Zašto je bolni sindrom kičmenog stuba u današnjem društvu toliko učestao i šta ga čini tako teškim za lečenje su pitanja na koja se odgovor tek očekuje.

Bolni sindrom kičmenog stuba je drugi najčešći uzrok obraćanja lekaru (odmah iza obične prehlade) i vodeći uzrok oduststva sa posla u svetu.

Tokom lečenja oboleli će se sretati sa različitim dijagnozama, predlozima za lečenje, a ponekad čak i oprečnim mišljenjima od strane različitih lekara i terapeuta. Svaka od predloženih mera lečenja u osnovi može biti na svoj način korisna, ali očigledno nije dovoljna da dovede do trenutnog izlečenja, što je opravdana želja svakog bolesnika.

Bol u kičmi je obično posledica starenja struktura koje su podložne promenama usled opterećenja.  Kičma je dizajnirana kao najprezniji mogući osovinski sistem, ali i kao takva nije savršena, o čemu svedoči broj obolelih. U drugim slučajevima bol u kičmi može  biti i odraz ozbiljne bolesti , naročito ako postoje podaci za ranije maligne bolesti, gubitak u telesnoj težini, pogoršanje bola tokom noći, povišena telesna temperatura i ostalo.

Ukoliko je bol u kičmi nastao kao posledica diskus hernije,  osteoartroze, spondiloze, osteofitoze , diskopatije i drugih degenerativnih promena, neophodno je strpljenje i mere smanjenog opterećenja kičmenog stuba u periodu bola, uz fizikalnu terapiju i upotrebu lekova za ublažavanje bolova, do potpunog izlečenja koje nekada može nastupiti  i nakon mnogo meseci.

Kad je bolni sindrom dugotrajan ili je praćen paralizama ekstremiteta,  neophodno  je dopunsko ispitivanje (laboratorijske analize, rendgen i snimanje magnetnom rezonancom).

Prevencija bolesti kičme je u pokretu – kičma je dizajnirana da se pokreće. Sve vrste vežbi, od običnih školskih vežbi oblikovanja do onih propisanih od specijaliste fizijatra, su pravi lek za kičmeni stub. Plivanje, joga, tai chi, pilates, sve su to mere koje će ojačati vaše kičmene mišiće i time održavati vitalnost struktura kičme i  tako učiniti da se bolni sindrom što kasnije ili, što je još poželjnije, više nikada ne pojavi.

Za Vas pripremio dr Aleksandar Delić, neurolog Poliklinike Badawi.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije

Kako prepoznati bolesti srca kod dece?

Kako prepoznati bolesti srca kod dece?

Kako smo  i ranije rekli, bolesti srca kod dece mnogo su češće nego što se misli, a njihovo kliničko ispoljavanje često je naizgled prikriveno, te zavisi od uzrasta deteta i od vrste srčane bolesti.

Urođene srčane mane (USM) retko se mogu dijagnostifikovati odmah po rođenju, jer se tada šum ne čuje, simptoma najčešće nema,  a prenatalna dijagnostika (ekspertski ultrazvuk) iziskuje vrhunsko poznavanje kardiologije od strane ginekologa ili pak fetalnu ehokardiografiju koju radi isključivo ekspertski kardiolog. Čak ni ako su ovi uslovi ispunjeni, neke USM se ne vide odmah  posle rođenja i uredan nalaz prenatalng ultrazvučnog  pregleda ne znači automatski isključenje USM kod dece. Šum kod dece obično se javlja između 2 i 8 nedelje života, međutim, neke srčane mane mogu dati ovaj šum već u prvim danima i satima života, dok druge i ne dovode do stvaranja šuma. Osim manje brojnih kritičnih srčanih mana koje idu sa dramatičnom kliničkom slikom u prvim danima i nedeljama života, kliničko ispoljavanje bolesti srca kod dece najčešće je podmuklo i zahteva iskustvo i dobro poznavanje dečje kardiologije od strane pedijatra, ali i sumnju roditelja koji decu dovode na pregled.

Zamaranje pri uzimanju obroka, znojenje po glavi i  slabije napredovanje na telesnoj masi, mogu biti jedni klinički simptomi bolesti srca. Ovi simptomi ne moraju uvek biti jako izraženi. Čini se da je obilno znojenje po glavi, najprisutniji simptom kod dece sa USM. Ponekad roditelji primećuju da pri podoju ili uzimanju obroka, beba diše ubrzano, da se znoji. Deca sa bolesnim srcem mogu imati kliničke simptome astme, neretko se dešava da se takva deca leče inhalcijama. Učestale infekcije disajnih puteva takođe prate bolesti srca. Dešava se da se tek nakon kardiološkog pregleda ustanovi da dete u stvari ima bolest srca, a da je plućna simptomatologija samo sekundarna manifestacija kardiološkog problema.  Kod starije dece znaci srčane bolesti mogu biti loše podnošenje napora, zamaranje. Zmaranje može biti posebno izraženo pri penjanju na stepenice ili uzbrdo, kada se deca “brzo zadišu” ostaju bez daha. Ovakva deca mogu odavati utisak da su “stalno umorna”. Poremećaji srčanog ritma često se očituju kao napadi lupanja srca koji trajau nekoliko minuta, a često se sponatno povuku, mogu početi u potpunom miru i često se prvi put ispoljavalju kod veće dece, adolescenata i tnejdžera, pa i odraslih ljudi. Značajno je u tim trenutcima izmeriti puls, što se može učiniti aparatom za ručno merenje pritiska. Kardiolog će na osnovu brzine pulsa tako imati sliku o težini poremćaja ritma i poduzeće neophodne korake koji su presudno bitni u ovoj grupi srčanih bolesti.

Neke srčane mane, koje nazivamo cijanogenim, u prvoj godini života daju napade plavljenja (cijanoze) koja je najviše izražena na usnama, sluzokoži usne duplje, obrazu. Ove epizode koje zovemo cijanogene krize mogu nastati sponatno, nakon plača, tokom kupanja, posle sisanja i  defekacije i predstavljaju ozbiljan alarm za roditelje jer govore u prilog teškog oboljenja srca.

Upalne bolesti srca u najvećem broju slučaja ne daju posebne kardiološke simptome. Ipak kod manje dece, produžena febrilnost, ubrzano disanje i temperatura i neproporcionalno ubrzna srčana radnja mogu probuditi sumnju na srčanu osnovu bolesti. Kod starije dece javlja se još i nagli umor, neretko i srčana bol koja je najčešće lokalizovana iza grudne kosti, zrači u vrat, rame i levu ruku i može biti praćena lošim opštem stanjem deteta. Miokardtis (upala srčanog mišića) i perikarditis (upala srčane marmice) najčešće nastaju u sklopu običnih virusnih infekcija, kao njihova komplikacija.

Kod reumatske grozice, koju izaziva streptokok (izazivač upale ždrela) koja najteže pogađa srce, mogu se javiti i bolovi u zglobovima, otok zglobova, kožne promene, potkožni čvorići, promena ponašanja deteta i druge karkateristične promene.

Glavobolja, bolovi u očima, slabiji vid, mogu biti znaci povišenog arterisjkog pritiska. Kod manje dece otkrivanje hipertenzije je teže, jer se bebe ne žale na ovakvu simptomatologiju. Kod beba hipertenzija se najčešće ispoljava odbijanjem uzimanja obroka, uznemirenošču, a u težim situacijama i povraćenjem. Rano otkrivanje arterijske hipertenzije kod dece je posebno važno, jer nelečena hipertenzija, ma kakvog uzroka bila, dovodi do trajnog oštećenja srca, bubrega, krvnih sudova, očiju i drugih organa.

Iako se USM češće javljaju u porodicama gde neko već ima srčanu manu, smatra se da većina dece sa srčanim manama nemaju članove porodice obolele od srčanih bolesti.

Vemoa je bitno da  se svaki sumnjiv šum koji se primeti u detinjstvu na srcu, ispita od strane dečjeg kardiologa. Ehokardiografija je potpuno bezbolna i neštetna metoda kojom se sa gotovo 100% učinkom isključuje i potvrđuje postojanje USM. Smatra se da svaki šum na srca, barem jedanput treba ehokardiografski  ispitati. Rano preporznavanje urođenih srčanih mana ključ je u njihovom lečenju. Ako se na vreme otkriju, gotovo sve USM su izlečive, ali ako se to ne desi može doći do razvoja plućne hipertenzije, gde stradju krvini sudovi pluća i gde se povećava pritisak u srcu i plućima, te takvo stanje više nije izlečivo. Olako shvatanje bolesti srca kod dece može imati fatalne posledice, zato je zlatni standard svaku sumnju na bolest srca temljno ispitati, redovno kontrolisati, a ako je potrebno medikamentozno i/ili hirurški lečiti. Na sreću, kao što je već rečeno danas je  večina bolesti srca kod dece potpuno izlečiva, ako se otkrije na vreme.

Za Vas pripremio dr Tomislav Vajs, koji je osnovne studije završio na Medicinskom Fakultetu u Novom Sadu , specijalizaciju iz Pediajtrije završio je na univerzitetskoj klinici U Beogradu sa ocenom 10 i posebnom pohvalom, a na UDK Tiršova nastavio je  i subspecijalizaciju iz kardiologije, položivši subspecijalistički kardiološki  ispit sa  maksimamlnom ocenom  pred komisijom najeminentnijih kardiologa Srbije.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled kod dečijeg kardiologa, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije

Šta je ezofagogastroduodenoskopija – EGDS?

Šta je ezofagogastroduodenoskopija – EGDS?

Ezofagogastroduodenoskopija (pun naziv gastroskopije ili EGDS ) je endoskopski pregled unutrašnje površine odnosno sluznice jednjaka, želudca i početnog dela tankog creva koje se naziva dvanaestopalačno crevo.

Kada se radi EGDS?

  • Bolovi u trbuhu.
  • Nadimanje trbuha i osećaj otežanog varenja.
  • Kada postoji anemija (malokrvnost) obično zajedno sa kolonoskopijom.
  • Otežano i bolno gutanje.
  • Krvarenje iz sistema organa za varenje koje se manifestuje kao crna stolica ili pojava sveže crvene krvi sa stolicom.
  • Stalno prisutna ili ponavljana mučnina i povraćanje.
  • Ako se javljaju žgaravice ili gorušice.
  • Ponavljane EGDS se rade ako se ustanovi postojanje čira želudca ili dvanaestopalačnog creva, nakon operacije želudca i ako postoje upalne promene jednjaka tzv. GERB abog vraćanja kiseline iz želudca u jednjak.
  • Nekada se EGDS radi radi potvrde dijagnoze npr. posle rendgenskog pregleda ili za potvrdu celijakije (alergija na brašno).

Komplikacije

Izuzetno retko moguće komplikacije su: aspiracija želudačnog sadržaja i aspiraciona pneumonija, srčano-plućni problemi, ako se rade biopsije ili polipektomije krvarenje i perforacija.

Tehnika pregleda

Pregled se radi ležeći u levom bočnom položaju. Endoskop se preko usta plasira pravo u jednjak, zatim u želudac i dvanaestopalačno crevo. Tokom pregleda se uduvava vazduh da se organi rašire i bolje vide. Pregled nije bolan. Javlja se kašalj i podrigivanje u toku pregleda. Pregled obično traje 5-10 minuta. Ždrelo se lokalno anestezira sprejem. Retko kada je potrebna opšta kratkotrajna intravenska anestezija ili sedacija. Pre pregleda bolesnik daje pismenu saglasnost za pregled. Po potrebi se u toku pregleda uzimaju biopsije odnosno isečci sluznica. Posle pregleda može da se javi nadutost trbuha, grčevi u trbuhu i bol u grlu koji obično prestaju nekoliko sati posle pregleda. Nakon pregleda bolesnik može odmah da nastavi sa radom ili drugim aktivnostima.

Priprema za pregled

Priprema se samo sastoji u tome da pacijent 6 sati pre pregleda ne jede ništa. Obično se pregledi rade pre podne, a bolesnik ne jede ništa tokom noći. Sat vremena pre pregleda da ne pije ni vodu. Redovno može da koristi lekove koje ima.

 Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled kod gastroenterologa, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Za Vas pripremio dr Nenad Vujnović, gastroenterolog Poliklinike Badawi.

Opširnije

Bolesti srca kod dece

Bolesti srca kod dece

Postoji zabluda da bolesti srca nisu prisutne u dečjoj populaciji, ali to nažalost nije tačno. Kao i u odrasloj populaciji i kod dece beleži se značajan porast broja obolelih  što se može objasniti i boljom dijagnostikom ali i  promenom načinom  života. Izuzetno je značajno rano preporznavanje bolesti srca, jer je većina bolesti srca kod dece  izlečiva, ako se dijagnoza postavi na vreme. Bolesti Srca kod dece dele se u nekoliko velikih grupa.

Urođene srčane mane (USM)

Urođene srčane mane su najčešće urođene mane. Njihov jedini simptom može biti šum na srcu, a kod nekih urođenih srčanih mana ni šum ne mora biti prisutan. Smatra se da su urođene srčane mane (u daljem tekstu USM) prisutne kod svakog stotog deteta, ali ako se tome pridodaju mane aortnog zaliska (dvolisna aorta) i prolaps mitralne valvule, njihova zastupljenost raste na oko 10%. Zamaranje, znojenje po glavi tokom uzimanja obroka, povremeno ubrzano disanje ili pak nenapredovanje na telsnoj masi, mogu biti jedini znakovi urođenih srčanih mani.  Ponekad neki od ovih simptoma mogu  izostati, ili pak biti izrazito balgi,  a na kardiološki problem se posumnja prvi put kada pedijatar primeti šum na srcu. Nekada učestale respiratorne infekcije, kašalj, ili ponavljane potrebe za inhalacijama mogu biti jedini znak bolesti srca.  Dešava se, da se takvi pacijenti leče kao bronchtitis, ili Asthma, te da se nakon učinjenog rendgena pluća gde se vidi uvećano srce, posumnja da je u stvari u pitanju kardiološka bolest. Zato je važno da svako dete koje ima šum na srcu barem jedanput bude pregledano i od strane dečjeg kardiologa. Ehokardiografija (ultrazvuk srca) je suverena metoda kojom se na brz, precizan, potpuno ne štetan i 100% tačan način isključuje i potvrđuje bolest srca. Za razliku od ehokardiografije, EKG nije precizna metoda u postavljanju dijagnoze USM kod dece  i svoje mesto ima samo kao pomoćna dijagnostička procedura. Ukoliko se urođene srčane mane ne primete na vreme, mogu dovesti do nastanka neizlečivog ili teško izlečivog  stanja koje se zove Plućna hipertenzija u kojoj zadebljaju krvni sudovi pluća, povećava se pritisak u plućima i srcu i koje može, posle više godina  da dovede do smrti. Srećom zahvalujući modernoj dijagnostici, u prvom redu ultrazvuku srca, danas je broj neprepoznatih urođenih srčanih mana mali. Rano preporznavanje, kao i drugim bolestima kjuč je za uspešno lečenje.

Funkcionalni šum (“Običan šum”)

Smatra se bezalenim stanjem, ako je on stvarno “običan”. Veliki broj dece ima ovo stanje  čiji uzrok do danas nije potpuno razjašnjen. Nesrazmera u rastu krvnih sudova  i srčanih šupljina, prisutvo prekobrojnog mišićnog snopa (aberantnih hordi) ili drugi razlozi mogu uzrokovati ovaj šum. Funkcionalni šum se često čuje jače tokom infekcije praćene povišenom telesnom temperaturom i u ležećem poloaju. Ako se ultrazvukom srca ili kardiološkim pregledom potvrdi da je u pitanju  samo  funkcionalni šum, onda je srce deteta potpuno zdravo. Dozvoljava se sva fizička aktivnost, šum se prati na godinu ili dve godine, a razloga za brigu roditelja nema.

Bol u grudnom košu

Čest je kod dece. Najčešće je mišićno-koštanog porekla, mada i druga stanja kao što su bolesti pluća, jednjaka i trbušnih organa mogu dovesti do ovakvog simptoma. Najopasniji, srećom redak je bol koji je srčanog porekla: To je  izuzetno hitno stanje koje  se mora urgentno preporznati i lečiti. Srčana bol može da se kod dece javi u okviru  akutnog miokarditisa,  perikarditisa urođenih srčanih mana: Aortne stenoze, anomalija koronarnih krvnih sudova, poremćaja srčanog ritma i mnogim drugim obolenjima srca. Ipak, bol u grudnom košu na sreću najčešće nije srčanog porekla, što se potvrđuje kardiološkim  pregledom.

Poremećaji srčanog ritma

Su relativno česti kod dece i često ne daju nikakve simptome pa se slučajno otkrivaju  pri pedijatrijskom pregledu. Najčešće su to Ventrikularne ekstrasistole (Preskakanje srca) kada jedan  električni fokus iz komore sam “rukovodi”  radom srca. Ponekad se preskoci srca osećaju kao neprijatnost ili  nelagodnost u grudnom košu ili vratu, a u najtežim slučajevima može  da se javi ventrikularna ili supraventrikularna tahikardija koja je hitno stanje koje iziskuje uregentnu hospitalizaciju deteta i vraćanje normalnog sinusnog ritma srca. Dijagnostiku poremćaja ritma srca radi Dečji Kardiolog, a u okviru ispitivanja radi se 24 časovni Holter EKG-a, ultrazvuk srca i po potrebi test opterećnja.

Povišen krvni pritisak

Ovo stanje je u značajnom porastu kod dece, a tome doprinosi gojaznost, način života, genetski faktori i stres. Dijagnostika obuhvata EKG zapis, holter pritiska i ultrazvuk srca. Kod mlađe dece povišen krvni pritisak najčešće je uzrokavan drugim bolestima, kakve su bolesti bubrega i žlezda sa unutrašnim lučenjem, dok kod veće dece  najčešće je povišeni pritisak bolest sama po sebi. Značaj ranog prepoznavanja, prevencije i lečenja ove bolesti je jako velik, jer su komplikacije nelečenih oblika velike.

Upale srca (Miokarditis, Perikarditis, Endokarditis)

Iako su brojčano gledano retke, smatra se da veliki broj upala (Miokarditisa) ostaje neprepoznat, a ponekad kasnije takvi pacijenti mogu razviti srčanu slabost i poremećaje srčanog ritma.  Upale srca su najčešće uzrokovane virusima, praćene povišenom telesnom temperaturom i lošim opštim stanjem deteta. Ponekad je samo ubrzan srčani rad i povišena temperatura  jedini znak upale srca, dok se ponekad može javiti i srčana bol. Dijagnostika obuhvata pregled, EKG, laboratorisjke analize i ultrazvuk srca.

Ostale bolesti srca

Postoji veliki broj bolesti srca koje spadaju u ove kategorije. Kardiomiopatije (dilatativna, hipertrofična, restriktivna), razne urođene i stečene bolesti srca, što uključuje i bolesti metabolizma i drugo, takođe iziskuju pravovremenu dijagnostiku i lečnje.

Poliklinika Badawi opremljena je za potpunu dijagnostiku svih bolesti srca kod dece.  Ultrazvukom srca (ehokardiografijom)  otkrivanju se sve urođene sečane mane i druge bolesti srca, dok se 24h Holter-om EKG otkrivanju eventualni poremećaji ritma kod dece.

Za Vas pripremio dr Tomislav Vajs, koji je osnovne studije završio na Medicinskom Fakultetu u Novom Sadu , specijalizaciju iz Pediajtrije završio je na univerzitetskoj klinici U Beogradu sa ocenom 10 i posebnom pohvalom, a na UDK Tiršova nastavio je  i subspecijalizaciju iz kardiologije, položivši subspecijalistički kardiološki  ispit sa  maksimamlnom ocenom  pred komisijom najeminentnijih kardiologa Srbije.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled kod dečijeg kardiologa, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije

Šta je kolonoskopija?

Šta je kolonoskopija?

Kolonoskopija je medicinska procedura ili pregled u kojoj se dugi tubularni fleksibilni instrument sa kamerom koji je debljine prsta nazvan kolonoskop koristi za pregled unutrašnje povrsine debelog creva i završnog dela tankog creva.

Kada treba raditi kolonoskopiju?

  • Uvek kada preko stolice ima crvene krvi ili iz čmara izlazi sveža crvena krv ili pri brisanju čmara na papiru se primeti krv, takođe ako je stolica crna kao katran ili ugalj, a gastroskopijom je isključeno krvarenje iz gornjih delova sistema za varenje (jednjak, želudac, dvanaestopalačno crevo).
  • Promene u pražnjenju stolice – pojava proliva, odnosno učestalih mekih stolica ili zatvora ili opstipacije kada stolica postanje neredovna.
  • Ukoliko je kod vas prilikom pregleda krvne slike nađena malokrvnost (anemija) sa niskim gvozđem.
  • Ukoliko ste radili test stolice na prisustvo krvi, odnosno na prisustvo nevidljivog krvarenja iz sistema organa za varenje i test je pozitivan.
  • Ukoliko ste u porodici imali obolelog od raka debelog creva tada prvo koleno srodstva obolelog (roditelji, rođena braća ili sestre i vaša deca) moraju da urade kolonoskopiju.
  • Sve osobe starije od 45 godina bi trebale u cilju prevencije obolevanja od raka debelog creva da urade ovaj pregled iako nemaju nikakve tegobe i osećaju se zdravim.
  • Ukoliko ste prethodno radili rendgenski pregled debelog creva (irigografiju) i nađena je neka promena na debelom crevu prilikom snimanja.
  • Ukoliko imate povišenu temperaturu, bol u trbuhu i gubitak težine, a dosadašnjim ispitivanjima nisu nađeni uzroci, takođe obavezno uraditi kolonoskopiju.

Kako se radi kolonoskopija?

Dva dana pre pregleda se radi priprema za pregled. Pregled se radi u ležećem položaju na levom boku, nekada je potrebno promeniti polozaj u lezeći na leđima. Prethodno se prstom pregleda završno debelo crevo, a zatim se kroz čmar aparat uvodi u debelo crevo i laganim potiskivanjem se gura kroz šupljinu creva do početka debelog creva. Pregled obicno traje 15-30 minuta. U toku pregleda se kroz aparat ubacuje u crevo vazduh radi sirenja creva i bolje vidljivosti. Ovo pacijent može da oseti kao nadutost, nelagodnost u trbuhu ili lakše grčeve u trbuhu. Potrebno je da prilikom pregleda još neko dođe sa pacijentom kao pratnja, a pratnja je obavezna ukoliko se pregled radi sa anestezijom. Nakon završenog pregleda pacijent može da jede, a posle dva sata je sposoban da nastavi sa bilo kojim radom ili aktivnostima.

Kako se radi priprema za pregled?

Osnovni preduslov za dobar kolonoskopski pregled je da crevo bude čisto. Priprema se sprovodi dva dana pre zakazanog pregleda, a sastoji se u odgovarajućoj dijeti i primeni odgovarajućih sredstava za čišćenje creva. Prilikom zakazivanja pregleda dobićete usmeno i pismeno uputstvo za pripremu za pregled. Predlažemo da pacijent dan pre pregleda uzme slobodan dan da ne radi i ne planira nikakve ativnosti, jer početkom pripreme i pijenjem sredstava za čišćenje imaće učestale potrebe za stolicom.

Koliko je pregled bezbedan?

Pregled je potpuno bezbedan. Od tegoba se mogu javiti nadutost trbuha i osećaj punoće u trbuhu i lakši grčeviti bolovi u trbuhu koji ubrzo prestaju nakon završetka pregleda. Izuzetno retko se mogu javiti komplikacije kao krvarenje ili da se crevo probusi (perforacija) i to ako se rade intervencije kao biopsija ili se uklanjaju polipi.

Ostale korisne informacije

Pregled može da se radi u anesteziji (kratkotrajna intravenska anestezija) koja traje koliko traje i pregled a, pacijent se budi trenutno nakon završetka pregleda. Ukoliko se pregled radi u anesteziji obavezna je pratnja za pacijenta.

U toku pregleda moguće je, ako je potrebno uzeti biopsiju (isečci sa promenjenih mesta na sluznici debelog creva) koje su nekada neophodne za definitivno postavljanje dijagnoze.

Ukoliko imate bolesti srčanih zalistaka, srčanu manu ili vestački srčani zalistak tada je obavezna antibiotska profilaksa, odnosno pacijent mora da pije antibiotike pre pregleda (konsultovati sa svojim internistom ili kardiologom).

Bolesnici koji boluju od šećerne bolesti i leče se insulinom obično zahtevaju pripremu u bolničkim uslovima zbog cčste potrebe kontrolisanja šećera u krvi i mogućih hipoglikemija (pada vrednosti šećera u krvi).

 Bolesnici koji primaju antikoagulantnu terapiju (lekove koji smanjuju zgrušavanje krvi) moraju imati nalaz INR-a od prethodnog dana.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled kod gastroenterologa, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Za Vas pripremio dr Nenad Vujnović, gastroenterolog Poliklinike Badawi.

Opširnije

Fotosenzitivne reakcije

Fotosenzitivne reakcije

 Osim dobro poznatih štetnih efekata UV zračenja u vidu akutnih oštećenja kože (opekotina od sunca) ili hroničnih oštećenja kože (u vidu fotostarenja kože, premalignih i malignih promena), postoji još jedna važna grupa oboljenja nastalih kao posledica izlaganja UV zracima. To su fotosenzitivne reakcije.

Fotosenzitivne reakcije nastaju kada neki lek ili druga supstanca, bez obzira na način na koji je dospela u kožu, tu izazove neželjenu reakciju. To se dešava kada ta supstanca uz istovremeno izlaganje UV zracima postane fotosenzibilizator (fotoaktivator) i dovede do fotosenzitivne reakcije, tj. da koža i pored izlaganja normalnoj dozi UV zraka reaguje patološki.

Postoje dve velike grupe fotosenzitivnih reakcija, mada se one  mogu javiti i istovremeno kod pojedinih lekova i supstanci.

To su fototoksične i fotoalergijske reakcije.

Fototoksične reakcije

Kod fototoksičnih reakcija fotosenzibilizator koji je prisutan u koži apsorbuje energiju UV zraka, postaje aktivan, te potom oslobađa slobodne radikale koji oštećuju tkivo. Osnovne karakteristike fototoksičnih reakcija su da klinički odgovaraju izraženim opekotinama od sunca, da su prisutne isključivo na koži eksponiranoj suncu, da nema imunološkog posredovanja, da su veoma česte, da je dovoljno samo jedno izlaganje suncu, da je potrebna velika količina agensa da dođe do reakcije, te da se javljaju u intervalu od nekoliko minuta do nekoliko sati. Nakon prekida upotrebe leka, klinički znaci se obično brzo povlače. Fototoksične reakcije su praćene simptomom žarenja i pečenja kože.

Tipski primeri fototoksičnih reacija su fitofotodermatitis koji se javlja pri kontaktu sa biljkama,  često puta profesionalno kod poljoprivrednika, manifestuje se oštro ograničenim crvenilom, otokom, mehurićima i mehurima na mestima kontakta sa biljkama, te trakastim hiperpigmentacijama pri sanaciji, potom berlok dermatitis koji se javlja u vidu crvenila oblika kapi koja teče, otoka na mestima kontakta parfema i mirisnih voda, te fototoksične reakcije  izazvane lekovima (bez obzira da li su primenjeni lokalno ili sistemski) u vidu crvenila, otoka, mehurića, mehura, tamnih fleka  na fotoeksponiranim regijama.

Fotoalergijske reakcije

 Kod fotoalergijskih reakcija, lek bez obzira da li je lokalni ili sistemski, nakon apsorpcije UV zraka postaje pravi fotoalergen, te pokreće imunološku reakciju IV, ekcemskog tipa. Prema tome, osnovne karakteristike fotoalergijskih reakcija su kliničko ispoljavanje slično kontaktom alergijskom dermatitisu (ekcem), atopijskom dermatitisu, lihen planusu, imunološki su uslovljene, imaju retku učestalost, javljaju se samo kod imunološki predisponiranih osoba, potrebno je više od jednog izlaganja suncu, količina agensa potrebna za izazivanje fotoalergije je mala, reakcija se ispoljava  24-72 sata nakon višestrukog izlaganja agensu i svetlosti, promene se nalaze i na mestima koja nisu izložena suncu, dominira simptom  svraba. I nakon prekida upotrebe leka, klinički znaci mogu još dugo vremena biti prisutni.

Najčešći fotosenzibilizatori

 Među  najčešće fotosenzitivne agense se ubrajaju:

Antibiotici: azitromicin, amoksicilin, tetraciklini, sulfonamidi, ciprofloksacin

Diuretici: furosemid, hidrohlorotiazid, amilorid, indapamid, triamteren

Antihipertenzivi: beta blokeri, kaptopril, metildopa, nifedipin, diltiazem

Antiaritmici: amiodaron

Hipoglikemici: hlorpropamid, gliburid

Antiepileptici: karbamazepim, lamotrigin, etosuksimid, fenitoin

Antipsihotici: hlorpromazin, flufenazin, haloperidol, tioridazin, mianserin, maproptilin doksepin

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: diklofenak, ibuprofen, naproksen, indometacin, ketoprofen, fenilbtazon, piroksikam

Antikancerski lekovi: metotreksat, fluorouracil, dekarbazin, vinblastin

Retinoidi: izotretion, acitretin

Tuberkulostatici: izoniazid

Antilipemici: fenobibrrat

Antihistaminici: prometazin,  hlopiramin

Oralni kontraceptivi

Antimalarici

Antihelmintici

Soli zlata

Kozmetički preparati, esencijalna ulja, katrani, biljke (celer, paštrmak, kantarion, šargarepa, smokva, limeta),

Boje (kana)

Šta činiti?

Pacijenti se uvek moraju kod nadležnog lekara informisati o potencijalni štetnim efektima leka bez obzira da li se unosi sistemskki ili lokalno. Ako pacijenti moraju da koriste potencijalni fotosenzitivni lek, moraju tad maksimalno da izbegavaju boravak na suncu u periodu najintenzivnijeg UV zračenja (10 -17 h). Koža se mora štititi gusto tkanom odećom, moraju se upotrebljavati kreme za zaštitu od sunca sa efikasnim UVA/UVB filterima i visokim zaštitnim faktorom 50 plus. Izbegavati naglo izlaganje sunčevoj svetlosti i postepeno povećavati  dužinu vremena provedenu na otvorenom. Izbegavati istovremenu upotrebu dva  potencijalna fotosenzitivna agensa kao što su kantarion i antireumatici. Izbegavati rad na otvorenom  u najtoplijem delu dana, pri kontaktu sa biljkama koristiti odeću koja potpuno pokriva kožu. U letnjim mesecima nanositi šminku samo u večernjim satima. Kožu negovati hidratantnim kremama bez dodataka mirisa. Podloga za dnevni make-up treba da bude lagane teksture bez dodatnih parfema, najbolje iz kategorije medicinske kozmetike.

U  slučaju pojave  fotosenzitivne reakcije, obustaviti upotrebu fotosenzitivnog leka (lokalnog ili sistemskog ili oba), javiti se nadležnom lekaru.

Terapijski dijapazon se kreće od  lokalne aplikacije obloga blagih antiupalnih rastvora, lokalnih kortikosteroidnih preparata, do oralnih antihistaminika, a ređe i oralnih ili parenteralnih kortikosteroida.

Dijagnoza fotoalergija se izvodi modifikovanim peč testom (fotopeč), obično samo u kliničkim centrima, s obzirom da je veoma zahtevna.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled kod dermatovenerologa, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Za Vas pripremio Prim.mr.sci.med, dr Siniša  Tasić, dermatovenerolog-dermatovenerološki mikolog Poliklinike Badawi.

Opširnije