Dobrodošli na sajt poliklinike Badawi

Radno vreme : Radnim danima 07-19h, subotom 07-13h
  Kontakt : +381 (0)24 553-774 |

Empatija kod dece

Empatija kod dece

Skoro istovremeno u medijima ste mogli da pročitate kako je jedan maloletnik vezao strijeg čoveka za drvo i ostavio ga da umre, a u drugoj rubrici kako su se deca uključivala u humanitarne akcije prikupljanja pomoći za svoje vršnjake. Bilo da ste isključivi ljubitelj crne hronike, ili ste pročitali obe vesti, sigurno ste se na kraju čitanja dotakli pitanja uloge roditelja u ovakvim situacijama. Kako je izgledalo vaspitanje i odgoj deteta koje je rezultovalo tako agresivnim oblikom ponašanja, a kako se ophode roditelji dece koja su spremna da žrtvuju ili svoje vreme ili svoje omiljene predmete da prikupe sredstva za nekog drugara koji je u teškoj situaciji?

Da li se empatija uči ili se svi rađamo sa predispozicijom koja će se razviti tokom sazrevanja sama od sebe?

Istina je da su istraživanja pokazala da bebe već u porodilištu pokazuju prve znake empatije na taj način što plačem reaguju na plač druge bebe, ali je istina i da se uloga roditelja i značajnih ljudi iz okruženja ne može ignorisati kada je u pitanju razvoj ove osobine. Neke aktivnosti su svesno usmerene i isplanirane sa ciljem da se dete uči boljem razumevanju tuđih emocija, dok su neke aktivnosti nesvesne, ali su ipak veoma značajne. Deca već od druge godine mogu da počnu da uče i razvijaju empatiju. Iako su tada u svojoj egoističnoj fazi, primerenim aktivnostima za uzrast polako se može podsticati prepoznavanje tuđih raspoloženja i emocija i adekvatno reagovanje na njih.

Učenje na osnovu primera

Deca, tokom razvoja, najviše uče ugledajući se na svoje roditelje. Možete vi da pričate, pevate, crtate, kupite najbolje slikovnice i primenjujete najmodernije pedagoške metode, ako nakon toga šutnete psa, ismejete siromašne, gurnete stare i sl., sve prethodno je palo u vodu. Svojim pozitivnim primerom, najbolje ćete učvrstiti očekivano ponašanje i kod dece.

Učenje emocija

Svi roditelji će se setiti da prilikom učenja pojmova i razvoja govora, nauče dete šta je krug, a šta kvadrat, ali neće se svi setiti da posvete pažnju distinkciji različitih emocionalnih stanja. Na samom početku, deca uspevaju da razlikuju prijatnost od neprijatnosti, koje su usko povezane sa zadovoljenjem fizioloških potreba. Tokom narednih godina, iz ta dva pola se diferenciraju različite emocije. Tako, trogodišnjak može da tumači nečije loše raspoloženje kao ljutnju, ali da je u stvari u pitanju zabrinutost, razočaranje i sl. Emocije se mogu učiti tumačenjem različitih likova iz knjige, crtanih, igranjem uloga, pripisivanjem različitih raspoloženja lutkama i sl. Osim učenja emocija, na ovaj način se mogu učiti i propratna ponašanja, kako nekog utešiti, kako se izviniti itd.

Suzbijanje negativnih oblika ponašanja

Kao i kod svakog učenja, uglavnom se stvari svedu na „nagradu i kaznu“. Tako je i kod učenja deteta da bude empatično. Potrebno je pohvaliti i dodatno istaći situaciju kada se dete adekvatno ponelo: „Lepo je što si podelio keks sa drugarom kad si primetio da je tužan“. Međutim, još važnije je suzbijati i korigovati ponašanja koja izazivaju patnju kod drugih. Pri čemu pod tim „drugima“, ne podrazumevamo samo vršnjake. Možete da mu kažete da i odrasli mogu da budu tužni, uvređeni ili da ih nešto boli. Strogo braniti bilo kakvu agresiju prema životinjama, a u najmlađem uzrastu braniti i bezrazložnu agresivnost prema biljkama i neživim predmetima. Jedno je ako dete rastavi igračku jer ga zanima šta je unutra, a sasvim drugo ako u besu lutkom lupa o krevet dok joj ne otpadne glava. Sve te situacije se mogu iskoristiti da deca uče kako njihovo ponašanje može da dovede do bola i tuge kod drugih.

Naravno, kad se kaže da se sa učenjem treba početi na uzrastu od dve godine, to ne podrazumeva da se od dvogodišnjaka očekuje da deli sve što ima, da u potpunosti razume tuđa stanja i adekvatno reaguje na njih. Oni će i dalje često biti sebični i okrenuti sebi, ali to je uzrast kada se sa njima može početi pričati na tu temu. Ne treba imati prevelika očekivanja i bezrazložno se brinuti da u kući imate malog psihopatu, ali istina je da negovanje ovih vrednosti od ranog uzrasta čini da se one potpuno neprimetno uvuku u način razmišljanja. Nasilje u školama i maloletnička delikvencija su prilično izraženi tako da će emocionalno opismenjavanje uskoro postati jednako neizbežno kao učenje jezika ili matematike.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Za Vas pripremila Vesna Bojanić, psiholog, holistička ordinacija Poliklinike Badawi.

Opširnije

Kako prepoznati bolesti srca kod dece?

Kako prepoznati bolesti srca kod dece?

Kako smo  i ranije rekli, bolesti srca kod dece mnogo su češće nego što se misli, a njihovo kliničko ispoljavanje često je naizgled prikriveno, te zavisi od uzrasta deteta i od vrste srčane bolesti.

Urođene srčane mane (USM) retko se mogu dijagnostifikovati odmah po rođenju, jer se tada šum ne čuje, simptoma najčešće nema,  a prenatalna dijagnostika (ekspertski ultrazvuk) iziskuje vrhunsko poznavanje kardiologije od strane ginekologa ili pak fetalnu ehokardiografiju koju radi isključivo ekspertski kardiolog. Čak ni ako su ovi uslovi ispunjeni, neke USM se ne vide odmah  posle rođenja i uredan nalaz prenatalng ultrazvučnog  pregleda ne znači automatski isključenje USM kod dece. Šum kod dece obično se javlja između 2 i 8 nedelje života, međutim, neke srčane mane mogu dati ovaj šum već u prvim danima i satima života, dok druge i ne dovode do stvaranja šuma. Osim manje brojnih kritičnih srčanih mana koje idu sa dramatičnom kliničkom slikom u prvim danima i nedeljama života, kliničko ispoljavanje bolesti srca kod dece najčešće je podmuklo i zahteva iskustvo i dobro poznavanje dečje kardiologije od strane pedijatra, ali i sumnju roditelja koji decu dovode na pregled.

Zamaranje pri uzimanju obroka, znojenje po glavi i  slabije napredovanje na telesnoj masi, mogu biti jedni klinički simptomi bolesti srca. Ovi simptomi ne moraju uvek biti jako izraženi. Čini se da je obilno znojenje po glavi, najprisutniji simptom kod dece sa USM. Ponekad roditelji primećuju da pri podoju ili uzimanju obroka, beba diše ubrzano, da se znoji. Deca sa bolesnim srcem mogu imati kliničke simptome astme, neretko se dešava da se takva deca leče inhalcijama. Učestale infekcije disajnih puteva takođe prate bolesti srca. Dešava se da se tek nakon kardiološkog pregleda ustanovi da dete u stvari ima bolest srca, a da je plućna simptomatologija samo sekundarna manifestacija kardiološkog problema.  Kod starije dece znaci srčane bolesti mogu biti loše podnošenje napora, zamaranje. Zmaranje može biti posebno izraženo pri penjanju na stepenice ili uzbrdo, kada se deca “brzo zadišu” ostaju bez daha. Ovakva deca mogu odavati utisak da su “stalno umorna”. Poremećaji srčanog ritma često se očituju kao napadi lupanja srca koji trajau nekoliko minuta, a često se sponatno povuku, mogu početi u potpunom miru i često se prvi put ispoljavalju kod veće dece, adolescenata i tnejdžera, pa i odraslih ljudi. Značajno je u tim trenutcima izmeriti puls, što se može učiniti aparatom za ručno merenje pritiska. Kardiolog će na osnovu brzine pulsa tako imati sliku o težini poremćaja ritma i poduzeće neophodne korake koji su presudno bitni u ovoj grupi srčanih bolesti.

Neke srčane mane, koje nazivamo cijanogenim, u prvoj godini života daju napade plavljenja (cijanoze) koja je najviše izražena na usnama, sluzokoži usne duplje, obrazu. Ove epizode koje zovemo cijanogene krize mogu nastati sponatno, nakon plača, tokom kupanja, posle sisanja i  defekacije i predstavljaju ozbiljan alarm za roditelje jer govore u prilog teškog oboljenja srca.

Upalne bolesti srca u najvećem broju slučaja ne daju posebne kardiološke simptome. Ipak kod manje dece, produžena febrilnost, ubrzano disanje i temperatura i neproporcionalno ubrzna srčana radnja mogu probuditi sumnju na srčanu osnovu bolesti. Kod starije dece javlja se još i nagli umor, neretko i srčana bol koja je najčešće lokalizovana iza grudne kosti, zrači u vrat, rame i levu ruku i može biti praćena lošim opštem stanjem deteta. Miokardtis (upala srčanog mišića) i perikarditis (upala srčane marmice) najčešće nastaju u sklopu običnih virusnih infekcija, kao njihova komplikacija.

Kod reumatske grozice, koju izaziva streptokok (izazivač upale ždrela) koja najteže pogađa srce, mogu se javiti i bolovi u zglobovima, otok zglobova, kožne promene, potkožni čvorići, promena ponašanja deteta i druge karkateristične promene.

Glavobolja, bolovi u očima, slabiji vid, mogu biti znaci povišenog arterisjkog pritiska. Kod manje dece otkrivanje hipertenzije je teže, jer se bebe ne žale na ovakvu simptomatologiju. Kod beba hipertenzija se najčešće ispoljava odbijanjem uzimanja obroka, uznemirenošču, a u težim situacijama i povraćenjem. Rano otkrivanje arterijske hipertenzije kod dece je posebno važno, jer nelečena hipertenzija, ma kakvog uzroka bila, dovodi do trajnog oštećenja srca, bubrega, krvnih sudova, očiju i drugih organa.

Iako se USM češće javljaju u porodicama gde neko već ima srčanu manu, smatra se da većina dece sa srčanim manama nemaju članove porodice obolele od srčanih bolesti.

Vemoa je bitno da  se svaki sumnjiv šum koji se primeti u detinjstvu na srcu, ispita od strane dečjeg kardiologa. Ehokardiografija je potpuno bezbolna i neštetna metoda kojom se sa gotovo 100% učinkom isključuje i potvrđuje postojanje USM. Smatra se da svaki šum na srca, barem jedanput treba ehokardiografski  ispitati. Rano preporznavanje urođenih srčanih mana ključ je u njihovom lečenju. Ako se na vreme otkriju, gotovo sve USM su izlečive, ali ako se to ne desi može doći do razvoja plućne hipertenzije, gde stradju krvini sudovi pluća i gde se povećava pritisak u srcu i plućima, te takvo stanje više nije izlečivo. Olako shvatanje bolesti srca kod dece može imati fatalne posledice, zato je zlatni standard svaku sumnju na bolest srca temljno ispitati, redovno kontrolisati, a ako je potrebno medikamentozno i/ili hirurški lečiti. Na sreću, kao što je već rečeno danas je  večina bolesti srca kod dece potpuno izlečiva, ako se otkrije na vreme.

Za Vas pripremio dr Tomislav Vajs, koji je osnovne studije završio na Medicinskom Fakultetu u Novom Sadu , specijalizaciju iz Pediajtrije završio je na univerzitetskoj klinici U Beogradu sa ocenom 10 i posebnom pohvalom, a na UDK Tiršova nastavio je  i subspecijalizaciju iz kardiologije, položivši subspecijalistički kardiološki  ispit sa  maksimamlnom ocenom  pred komisijom najeminentnijih kardiologa Srbije.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled kod dečijeg kardiologa, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije

Zašto mi se to dešava?

Zašto mi se to dešava?

Prva – druga – treća – četvrta čakra

Naslovnu, upitnu, rečenicu možete često čuti. Nekada od drugih, ali nekada i od sebe. Ko je kriv što nam je nešto što ne želimo? Da li je uopšte neko kriv? Naravno da nije, nesvesno koračajući kroz život u sećanjima predaka. Ali ako napravimo mali korak napred, krenemo u lični razvoj, s namerom da budemo bolji sebi (jer ćemo tada biti bolji i drugima, sve ostalo je iluzija), počinjemo dobijati odgovore na postavljeno pitanje.

Kada koračamo putem ličnog razvoja, svaka misao nam postaje sve jasnija i takvo pitanje ćemo sve manje postavljati. A time je i mesta za krivicu sve manje. Postajemo svesniji da niko nije kriv, da uvek uradimo kako u datom trenutku mislimo i osećamo da je najbolje. Svi aerodromi naše duše se za krivicu tada zatvaraju, baš kao i za sve neželjene emocije. Naravno, otvaraju se aerodromi za sve emocije koje želimo, koje nam prijaju (a ljubav na početku i na kraju). Put nije jednostavan i lak, ali postoji.

Koji su mogući odgovori, na postavljeno pitanje: „Zašto mi se to dešava?“

  • Velikim delom jeste rezultat sećanja predaka: „Ako su i oni tako živeli, valjda je to normalno, valjda tako treba“,
  • Nismo naučeni, kao ni naši preci, da obratimo pažnju šta mislimo, na šta usmeravamo svoje misli. A mislima automatski uključujemo dugme zvano „emocije“. Čini mi se da olako uključujemo to dugme. Ne obraćamo pažnju na misli koje nam struje ili bar ne dovoljno, da bismo počeli razmišljati šta sa tim mislima raditi, kako i gde ih usmeriti. Ako već moraju da struje, ne moraju tom brzinom i u pravcu kojim se uključuju emocije koje ne želimo.

Sumnja u snagu misli

Često se sumnja u snagu misli, na snagu privlačenja koju misli imaju. Sumnja se i da smo vibraciona bića i sve što nije opipljivo (i oku vidljivo) podleže sumnjama. Ponekad je to dobro, jer nas podstiče da tragamo i istražujemo. Ali nije dobro kada sumnjamo, a ne znamo zašto sumnjamo. Na tome se zadržavamo, i vrtimo u krug u svom ne – znanju.

Kako funkcioniše čovek kao vibraciono biće sa mislima i emocijama?

Da biste dobili odgovor, proverite sve to lično na sebi, eksperimentom koji Vam predlažem:

  • Setite se događaja u kojem ste bili uplašeni, ljuti …. Opišite ga sa svim detaljima, onako kako i osećate u sadašnjem trenutku. U potpunosti oživite taj događaj. Na papir napišite sve emocije koje su Vas tim događajem preplavile.
  • Odmah zatim se setite događaja koji Vam je posebno bio srećan, kada ste imali osećaj da ćete poleteti od radosti i ljubavi. Opišite ga sa svim detaljima, bojama, u sadašnjem trenutku. Napišite na papir sve emocije koje su Vas tim događajem preplavile.

Koliko vremena Vam je bilo potrebno da sa emocija niske vibracije (tuga, bes, ljutnja, … ) pređete na emocije visoke vibracije (sreću, ushićenje, ljubav, … )?

Imam još jedan eksperiment za Vas

Ako ste doživeli neku kompleksniju životnu situaciju, pokušajte se setiti i emocija koje su prethodile toj situaciji.  Koje emocije su se lepile za Vas pre kompleksne životne situacije dve sedmice unazad ili dva meseca i više? Koje emocije su Vam bile jastuk na koji ste legli kada ste išli spavati? A koje emocije su bile prekrivač, kojim ste se pokrivali? Zapišite te emocije i razmislite koliko su one oblikovale svaki Vaš dan.

Biću slobodna da Vas sada pitam, da li ste dobili odgovor na pitaje: „Zašto mi se to dešava?“

Predlažem Vam da pratite svoje misli i emocije, a zatim pratite i šta Vam se u životu događa. Osetite snagu svoje ličnosti i kolika je njena moć upravljanja Vašim životom. Dajte oduška svojoj tuzi kada to Vaša duša želi, i ljutnji i besu, ali se malo potrudite i na kraju osećajte radost i sreću svim onim lepim što Vaš život jeste u svakom danu. Sigurna sam da znate poslovicu, a ja Vas (naravno) samo podećam: „Posle kiše Sunce sija“. Neka Vaš svaki dan, ako i počne kišom i grmljavinom, završi Suncem u Vama, čak i ako je noć.

Verujem da sam Vam bar na jedan način uspela dočarati tu snagu Vaše ličnosti, vrednost koju imate u sebi. Svi posedujemo vrednost potpuno jedinstvenu, koju radom na sebi trebamo otkriti, a zatim i živeti. Svojom vibracijom privlačimo sve što u datom trenutku jesmo.

Da biste osnažili svoju ličnost i postali zadovoljni sobom i svojim životom Holistic Life Coaching i energetske vežbe će Vam u tome pomoći.

Holistic Life Coaching je proces vrhunske komunikacije sa uspešnom akcijom. U coachingu se, kroz razgovor, stvara odnos od poverenja. U tom razgovoru i klijent i coach slušaju klijenta; na način da coach klijenta svojim znanjem, pitanjima i podrškom vodi do cilja. U tom procesu coach uključuje tehnike (akcije) koje će klijentu pomoći da što brže i efikasnije dođe do cilja.

U energetskim vežbama, kojima se balansiraju emocije, postoji velik broj vežbi koje telu izuzetno prijaju i tehnika koje će pomoći da otklonite blokade, da se usmerite ka sebi i postignete svoj cilj, dovodeći sebe u mirno, stabilno stanje. I da postanete najbolji deo sebe, bliski sebi.

Nazovite nas na telefon (024)553-774 ili (024)567-496 i zakažite svoj termin. Možete nas kontaktirati i preko online forme.

Za Vas pripremila Jasna Evetović, Holistic Life Coach i terapeut za energetske vežbe, holistička ordinacija Poliklinike Badawi.

Opširnije

Trening energetskih vežbi – unutrašnje snage

Pozivamo Vas na trening energetskih vežbi.

Cilj: da postanete svesni svih svojih emocija, da oživite zadovoljstvo, ushićenje i radost malim životnim stvarima, da se uspešno nosite sa svojim “problemima”  i da ih još uspešnije rešavate.

Način rada: Radimo pokrete tela, kojima se postepeno oslobađate grčeva nastalih strahovima, ljutnjom, emotivnim bolom i svim neželjenim emocijama.

Svakom neželjenom emocijom stvaramo grč u telu, kojega najčešće nismo svesni. Postajemo svesni tek kada osetimo fizičku bol.  Energetskim vežbama, oslobađanjem  tih grčeva, počećete se osećati bolje, snažnije, zadovoljnije. Trenirajući unutrašnje mišiće navedene emocije će postati sve stabilnije.

Napomena: Na vežbe možete povesti i svoju decu. Deca od 4 do 14 godina ne plaćaju ništa.

Vremenski termin: 60 minuta.

Paketi

Dostupna su dva paketa:

  • 12 termina mesečno – tri puta nedeljno i
  • 16 termina mesečno – četiri puta nedeljno.

Postoji i mogućnost pojedinačnog treninga, bez mesečne dinamike, a prema mogućnostima polaznika programa.

Važnost energetskih vežbi

Mnogi obraćaju pažnju na fizički izgled, na snagu mišića koji drže muskulaturu. Obraćaju pažnju na hranu koju jedu, šta piju. Koje kreme će koristiti za telo, koje proizvode će koristiti za negu kose. Sve u službi zdravlja ili samo spoljašnjeg izgleda. I to je zaista pohvalno. Nije važno koji je razlog.

Sve čestitke od mene, ukoliko ste se prepoznali. I poziv svima ko ne obraćaju pažnju na sebe, da razmisle šta čine upravo sebi.

Ipak, želim da Vas pitam:

  • Koliko pažnje posvećujete svom unutrašnjem treningu, treningu unutrašnjih mišića, koji se okom ne vide? To su mišići koje možete osetiti, kada se usmerite na svoje emocije i misli. Da li su ti mišići opšteni ili su čvrsti, u stalnom treningu?
  • Kako ćete znati da li su u treningu Vaši unutrašnji mišići?

Predlažem Vam da uradite vežbu vizualizacije:

  • Zamislite da duže vreme idete na trening u teretanu, fitnes, na trim stazu, bazen sl.
  • Setite se osećaja kada trening završite. Zapišite taj osećaj.
  • Sada se setite osećaja, kako je bilo kada ste tek krenuli. Zapišite taj osećaj, opišite ceo proces, od dana kada ste počeli pa do sadašnjeg trenutka.  Zapišite taj proces.
  • Možete li prepoznati svoje emocije u tom trenutku. Koje su to emocije, zapišite ih. Pretpostavljam da osećate zadovoljstvo, ushićenje, sigurnost, snagu, …
  • Zatim “stavite” sebe u svakodnevicu i zapišite koje emocije uglavnom nosite u svom danu. Da li i dalje održavate emocije, koje je proizveo trening koji ste imali (prethodno opisan).

Kod ispitanika sa kojima sam komunicirala, često čujem i vidim, jer ih imam velik broj oko sebe, da su nezadovoljni stanjem u kojem se nalaze (problemi na poslu, problemi sa partnerom, problemi u državi, svetu, …).

A zašto problemi, nakon ushićenja, zadovoljstva, osećanja moći?

Odgovor: Jer nedostaje unutrašnji trening.

Detalji vežbi

  • Radi se u malim grupama: do 4 osobe u grupi,
  • Vremenski period treninga: 60 minuta,
  • Cene paketa: 7000.00 RSD mesečno (12 termina mesečno – tri puta nedeljno) ili 9000.00 RSD mesečno (16 termina mesečno – četiri puta nedeljno),
  • Članovi mogu povesti i svoju decu (deca od 4 do 14 godina ne plaćaju ništa) i
  • Postoji mogućnost pojedinačnog treninga, bez mesečne dinamike: 1000.00 RSD / trening.

Više informacija i prijava na telefon: 064/49-59-697, radnim danima od 08:00 do 19:00 časova.

Za Vas pripremila, Jasna Evetović, Holistic Life Coach i terapeut za energetske vežbe, holistička ordinacija poliklinike „Badawi“.

Opširnije

Šta je ezofagogastroduodenoskopija – EGDS?

Šta je ezofagogastroduodenoskopija – EGDS?

Ezofagogastroduodenoskopija (pun naziv gastroskopije ili EGDS ) je endoskopski pregled unutrašnje površine odnosno sluznice jednjaka, želudca i početnog dela tankog creva koje se naziva dvanaestopalačno crevo.

Kada se radi EGDS?

  • Bolovi u trbuhu.
  • Nadimanje trbuha i osećaj otežanog varenja.
  • Kada postoji anemija (malokrvnost) obično zajedno sa kolonoskopijom.
  • Otežano i bolno gutanje.
  • Krvarenje iz sistema organa za varenje koje se manifestuje kao crna stolica ili pojava sveže crvene krvi sa stolicom.
  • Stalno prisutna ili ponavljana mučnina i povraćanje.
  • Ako se javljaju žgaravice ili gorušice.
  • Ponavljane EGDS se rade ako se ustanovi postojanje čira želudca ili dvanaestopalačnog creva, nakon operacije želudca i ako postoje upalne promene jednjaka tzv. GERB abog vraćanja kiseline iz želudca u jednjak.
  • Nekada se EGDS radi radi potvrde dijagnoze npr. posle rendgenskog pregleda ili za potvrdu celijakije (alergija na brašno).

Komplikacije

Izuzetno retko moguće komplikacije su: aspiracija želudačnog sadržaja i aspiraciona pneumonija, srčano-plućni problemi, ako se rade biopsije ili polipektomije krvarenje i perforacija.

Tehnika pregleda

Pregled se radi ležeći u levom bočnom položaju. Endoskop se preko usta plasira pravo u jednjak, zatim u želudac i dvanaestopalačno crevo. Tokom pregleda se uduvava vazduh da se organi rašire i bolje vide. Pregled nije bolan. Javlja se kašalj i podrigivanje u toku pregleda. Pregled obično traje 5-10 minuta. Ždrelo se lokalno anestezira sprejem. Retko kada je potrebna opšta kratkotrajna intravenska anestezija ili sedacija. Pre pregleda bolesnik daje pismenu saglasnost za pregled. Po potrebi se u toku pregleda uzimaju biopsije odnosno isečci sluznica. Posle pregleda može da se javi nadutost trbuha, grčevi u trbuhu i bol u grlu koji obično prestaju nekoliko sati posle pregleda. Nakon pregleda bolesnik može odmah da nastavi sa radom ili drugim aktivnostima.

Priprema za pregled

Priprema se samo sastoji u tome da pacijent 6 sati pre pregleda ne jede ništa. Obično se pregledi rade pre podne, a bolesnik ne jede ništa tokom noći. Sat vremena pre pregleda da ne pije ni vodu. Redovno može da koristi lekove koje ima.

 Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled kod gastroenterologa, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Za Vas pripremio dr Nenad Vujnović, gastroenterolog Poliklinike Badawi.

Opširnije

Bolesti srca kod dece

Bolesti srca kod dece

Postoji zabluda da bolesti srca nisu prisutne u dečjoj populaciji, ali to nažalost nije tačno. Kao i u odrasloj populaciji i kod dece beleži se značajan porast broja obolelih  što se može objasniti i boljom dijagnostikom ali i  promenom načinom  života. Izuzetno je značajno rano preporznavanje bolesti srca, jer je većina bolesti srca kod dece  izlečiva, ako se dijagnoza postavi na vreme. Bolesti Srca kod dece dele se u nekoliko velikih grupa.

Urođene srčane mane (USM)

Urođene srčane mane su najčešće urođene mane. Njihov jedini simptom može biti šum na srcu, a kod nekih urođenih srčanih mana ni šum ne mora biti prisutan. Smatra se da su urođene srčane mane (u daljem tekstu USM) prisutne kod svakog stotog deteta, ali ako se tome pridodaju mane aortnog zaliska (dvolisna aorta) i prolaps mitralne valvule, njihova zastupljenost raste na oko 10%. Zamaranje, znojenje po glavi tokom uzimanja obroka, povremeno ubrzano disanje ili pak nenapredovanje na telsnoj masi, mogu biti jedini znakovi urođenih srčanih mani.  Ponekad neki od ovih simptoma mogu  izostati, ili pak biti izrazito balgi,  a na kardiološki problem se posumnja prvi put kada pedijatar primeti šum na srcu. Nekada učestale respiratorne infekcije, kašalj, ili ponavljane potrebe za inhalacijama mogu biti jedini znak bolesti srca.  Dešava se, da se takvi pacijenti leče kao bronchtitis, ili Asthma, te da se nakon učinjenog rendgena pluća gde se vidi uvećano srce, posumnja da je u stvari u pitanju kardiološka bolest. Zato je važno da svako dete koje ima šum na srcu barem jedanput bude pregledano i od strane dečjeg kardiologa. Ehokardiografija (ultrazvuk srca) je suverena metoda kojom se na brz, precizan, potpuno ne štetan i 100% tačan način isključuje i potvrđuje bolest srca. Za razliku od ehokardiografije, EKG nije precizna metoda u postavljanju dijagnoze USM kod dece  i svoje mesto ima samo kao pomoćna dijagnostička procedura. Ukoliko se urođene srčane mane ne primete na vreme, mogu dovesti do nastanka neizlečivog ili teško izlečivog  stanja koje se zove Plućna hipertenzija u kojoj zadebljaju krvni sudovi pluća, povećava se pritisak u plućima i srcu i koje može, posle više godina  da dovede do smrti. Srećom zahvalujući modernoj dijagnostici, u prvom redu ultrazvuku srca, danas je broj neprepoznatih urođenih srčanih mana mali. Rano preporznavanje, kao i drugim bolestima kjuč je za uspešno lečenje.

Funkcionalni šum (“Običan šum”)

Smatra se bezalenim stanjem, ako je on stvarno “običan”. Veliki broj dece ima ovo stanje  čiji uzrok do danas nije potpuno razjašnjen. Nesrazmera u rastu krvnih sudova  i srčanih šupljina, prisutvo prekobrojnog mišićnog snopa (aberantnih hordi) ili drugi razlozi mogu uzrokovati ovaj šum. Funkcionalni šum se često čuje jače tokom infekcije praćene povišenom telesnom temperaturom i u ležećem poloaju. Ako se ultrazvukom srca ili kardiološkim pregledom potvrdi da je u pitanju  samo  funkcionalni šum, onda je srce deteta potpuno zdravo. Dozvoljava se sva fizička aktivnost, šum se prati na godinu ili dve godine, a razloga za brigu roditelja nema.

Bol u grudnom košu

Čest je kod dece. Najčešće je mišićno-koštanog porekla, mada i druga stanja kao što su bolesti pluća, jednjaka i trbušnih organa mogu dovesti do ovakvog simptoma. Najopasniji, srećom redak je bol koji je srčanog porekla: To je  izuzetno hitno stanje koje  se mora urgentno preporznati i lečiti. Srčana bol može da se kod dece javi u okviru  akutnog miokarditisa,  perikarditisa urođenih srčanih mana: Aortne stenoze, anomalija koronarnih krvnih sudova, poremćaja srčanog ritma i mnogim drugim obolenjima srca. Ipak, bol u grudnom košu na sreću najčešće nije srčanog porekla, što se potvrđuje kardiološkim  pregledom.

Poremećaji srčanog ritma

Su relativno česti kod dece i često ne daju nikakve simptome pa se slučajno otkrivaju  pri pedijatrijskom pregledu. Najčešće su to Ventrikularne ekstrasistole (Preskakanje srca) kada jedan  električni fokus iz komore sam “rukovodi”  radom srca. Ponekad se preskoci srca osećaju kao neprijatnost ili  nelagodnost u grudnom košu ili vratu, a u najtežim slučajevima može  da se javi ventrikularna ili supraventrikularna tahikardija koja je hitno stanje koje iziskuje uregentnu hospitalizaciju deteta i vraćanje normalnog sinusnog ritma srca. Dijagnostiku poremćaja ritma srca radi Dečji Kardiolog, a u okviru ispitivanja radi se 24 časovni Holter EKG-a, ultrazvuk srca i po potrebi test opterećnja.

Povišen krvni pritisak

Ovo stanje je u značajnom porastu kod dece, a tome doprinosi gojaznost, način života, genetski faktori i stres. Dijagnostika obuhvata EKG zapis, holter pritiska i ultrazvuk srca. Kod mlađe dece povišen krvni pritisak najčešće je uzrokavan drugim bolestima, kakve su bolesti bubrega i žlezda sa unutrašnim lučenjem, dok kod veće dece  najčešće je povišeni pritisak bolest sama po sebi. Značaj ranog prepoznavanja, prevencije i lečenja ove bolesti je jako velik, jer su komplikacije nelečenih oblika velike.

Upale srca (Miokarditis, Perikarditis, Endokarditis)

Iako su brojčano gledano retke, smatra se da veliki broj upala (Miokarditisa) ostaje neprepoznat, a ponekad kasnije takvi pacijenti mogu razviti srčanu slabost i poremećaje srčanog ritma.  Upale srca su najčešće uzrokovane virusima, praćene povišenom telesnom temperaturom i lošim opštim stanjem deteta. Ponekad je samo ubrzan srčani rad i povišena temperatura  jedini znak upale srca, dok se ponekad može javiti i srčana bol. Dijagnostika obuhvata pregled, EKG, laboratorisjke analize i ultrazvuk srca.

Ostale bolesti srca

Postoji veliki broj bolesti srca koje spadaju u ove kategorije. Kardiomiopatije (dilatativna, hipertrofična, restriktivna), razne urođene i stečene bolesti srca, što uključuje i bolesti metabolizma i drugo, takođe iziskuju pravovremenu dijagnostiku i lečnje.

Poliklinika Badawi opremljena je za potpunu dijagnostiku svih bolesti srca kod dece.  Ultrazvukom srca (ehokardiografijom)  otkrivanju se sve urođene sečane mane i druge bolesti srca, dok se 24h Holter-om EKG otkrivanju eventualni poremećaji ritma kod dece.

Za Vas pripremio dr Tomislav Vajs, koji je osnovne studije završio na Medicinskom Fakultetu u Novom Sadu , specijalizaciju iz Pediajtrije završio je na univerzitetskoj klinici U Beogradu sa ocenom 10 i posebnom pohvalom, a na UDK Tiršova nastavio je  i subspecijalizaciju iz kardiologije, položivši subspecijalistički kardiološki  ispit sa  maksimamlnom ocenom  pred komisijom najeminentnijih kardiologa Srbije.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled kod dečijeg kardiologa, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Opširnije

Šta je kolonoskopija?

Šta je kolonoskopija?

Kolonoskopija je medicinska procedura ili pregled u kojoj se dugi tubularni fleksibilni instrument sa kamerom koji je debljine prsta nazvan kolonoskop koristi za pregled unutrašnje povrsine debelog creva i završnog dela tankog creva.

Kada treba raditi kolonoskopiju?

  • Uvek kada preko stolice ima crvene krvi ili iz čmara izlazi sveža crvena krv ili pri brisanju čmara na papiru se primeti krv, takođe ako je stolica crna kao katran ili ugalj, a gastroskopijom je isključeno krvarenje iz gornjih delova sistema za varenje (jednjak, želudac, dvanaestopalačno crevo).
  • Promene u pražnjenju stolice – pojava proliva, odnosno učestalih mekih stolica ili zatvora ili opstipacije kada stolica postanje neredovna.
  • Ukoliko je kod vas prilikom pregleda krvne slike nađena malokrvnost (anemija) sa niskim gvozđem.
  • Ukoliko ste radili test stolice na prisustvo krvi, odnosno na prisustvo nevidljivog krvarenja iz sistema organa za varenje i test je pozitivan.
  • Ukoliko ste u porodici imali obolelog od raka debelog creva tada prvo koleno srodstva obolelog (roditelji, rođena braća ili sestre i vaša deca) moraju da urade kolonoskopiju.
  • Sve osobe starije od 45 godina bi trebale u cilju prevencije obolevanja od raka debelog creva da urade ovaj pregled iako nemaju nikakve tegobe i osećaju se zdravim.
  • Ukoliko ste prethodno radili rendgenski pregled debelog creva (irigografiju) i nađena je neka promena na debelom crevu prilikom snimanja.
  • Ukoliko imate povišenu temperaturu, bol u trbuhu i gubitak težine, a dosadašnjim ispitivanjima nisu nađeni uzroci, takođe obavezno uraditi kolonoskopiju.

Kako se radi kolonoskopija?

Dva dana pre pregleda se radi priprema za pregled. Pregled se radi u ležećem položaju na levom boku, nekada je potrebno promeniti polozaj u lezeći na leđima. Prethodno se prstom pregleda završno debelo crevo, a zatim se kroz čmar aparat uvodi u debelo crevo i laganim potiskivanjem se gura kroz šupljinu creva do početka debelog creva. Pregled obicno traje 15-30 minuta. U toku pregleda se kroz aparat ubacuje u crevo vazduh radi sirenja creva i bolje vidljivosti. Ovo pacijent može da oseti kao nadutost, nelagodnost u trbuhu ili lakše grčeve u trbuhu. Potrebno je da prilikom pregleda još neko dođe sa pacijentom kao pratnja, a pratnja je obavezna ukoliko se pregled radi sa anestezijom. Nakon završenog pregleda pacijent može da jede, a posle dva sata je sposoban da nastavi sa bilo kojim radom ili aktivnostima.

Kako se radi priprema za pregled?

Osnovni preduslov za dobar kolonoskopski pregled je da crevo bude čisto. Priprema se sprovodi dva dana pre zakazanog pregleda, a sastoji se u odgovarajućoj dijeti i primeni odgovarajućih sredstava za čišćenje creva. Prilikom zakazivanja pregleda dobićete usmeno i pismeno uputstvo za pripremu za pregled. Predlažemo da pacijent dan pre pregleda uzme slobodan dan da ne radi i ne planira nikakve ativnosti, jer početkom pripreme i pijenjem sredstava za čišćenje imaće učestale potrebe za stolicom.

Koliko je pregled bezbedan?

Pregled je potpuno bezbedan. Od tegoba se mogu javiti nadutost trbuha i osećaj punoće u trbuhu i lakši grčeviti bolovi u trbuhu koji ubrzo prestaju nakon završetka pregleda. Izuzetno retko se mogu javiti komplikacije kao krvarenje ili da se crevo probusi (perforacija) i to ako se rade intervencije kao biopsija ili se uklanjaju polipi.

Ostale korisne informacije

Pregled može da se radi u anesteziji (kratkotrajna intravenska anestezija) koja traje koliko traje i pregled a, pacijent se budi trenutno nakon završetka pregleda. Ukoliko se pregled radi u anesteziji obavezna je pratnja za pacijenta.

U toku pregleda moguće je, ako je potrebno uzeti biopsiju (isečci sa promenjenih mesta na sluznici debelog creva) koje su nekada neophodne za definitivno postavljanje dijagnoze.

Ukoliko imate bolesti srčanih zalistaka, srčanu manu ili vestački srčani zalistak tada je obavezna antibiotska profilaksa, odnosno pacijent mora da pije antibiotike pre pregleda (konsultovati sa svojim internistom ili kardiologom).

Bolesnici koji boluju od šećerne bolesti i leče se insulinom obično zahtevaju pripremu u bolničkim uslovima zbog cčste potrebe kontrolisanja šećera u krvi i mogućih hipoglikemija (pada vrednosti šećera u krvi).

 Bolesnici koji primaju antikoagulantnu terapiju (lekove koji smanjuju zgrušavanje krvi) moraju imati nalaz INR-a od prethodnog dana.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled kod gastroenterologa, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Za Vas pripremio dr Nenad Vujnović, gastroenterolog Poliklinike Badawi.

Opširnije

Fotosenzitivne reakcije

Fotosenzitivne reakcije

 Osim dobro poznatih štetnih efekata UV zračenja u vidu akutnih oštećenja kože (opekotina od sunca) ili hroničnih oštećenja kože (u vidu fotostarenja kože, premalignih i malignih promena), postoji još jedna važna grupa oboljenja nastalih kao posledica izlaganja UV zracima. To su fotosenzitivne reakcije.

Fotosenzitivne reakcije nastaju kada neki lek ili druga supstanca, bez obzira na način na koji je dospela u kožu, tu izazove neželjenu reakciju. To se dešava kada ta supstanca uz istovremeno izlaganje UV zracima postane fotosenzibilizator (fotoaktivator) i dovede do fotosenzitivne reakcije, tj. da koža i pored izlaganja normalnoj dozi UV zraka reaguje patološki.

Postoje dve velike grupe fotosenzitivnih reakcija, mada se one  mogu javiti i istovremeno kod pojedinih lekova i supstanci.

To su fototoksične i fotoalergijske reakcije.

Fototoksične reakcije

Kod fototoksičnih reakcija fotosenzibilizator koji je prisutan u koži apsorbuje energiju UV zraka, postaje aktivan, te potom oslobađa slobodne radikale koji oštećuju tkivo. Osnovne karakteristike fototoksičnih reakcija su da klinički odgovaraju izraženim opekotinama od sunca, da su prisutne isključivo na koži eksponiranoj suncu, da nema imunološkog posredovanja, da su veoma česte, da je dovoljno samo jedno izlaganje suncu, da je potrebna velika količina agensa da dođe do reakcije, te da se javljaju u intervalu od nekoliko minuta do nekoliko sati. Nakon prekida upotrebe leka, klinički znaci se obično brzo povlače. Fototoksične reakcije su praćene simptomom žarenja i pečenja kože.

Tipski primeri fototoksičnih reacija su fitofotodermatitis koji se javlja pri kontaktu sa biljkama,  često puta profesionalno kod poljoprivrednika, manifestuje se oštro ograničenim crvenilom, otokom, mehurićima i mehurima na mestima kontakta sa biljkama, te trakastim hiperpigmentacijama pri sanaciji, potom berlok dermatitis koji se javlja u vidu crvenila oblika kapi koja teče, otoka na mestima kontakta parfema i mirisnih voda, te fototoksične reakcije  izazvane lekovima (bez obzira da li su primenjeni lokalno ili sistemski) u vidu crvenila, otoka, mehurića, mehura, tamnih fleka  na fotoeksponiranim regijama.

Fotoalergijske reakcije

 Kod fotoalergijskih reakcija, lek bez obzira da li je lokalni ili sistemski, nakon apsorpcije UV zraka postaje pravi fotoalergen, te pokreće imunološku reakciju IV, ekcemskog tipa. Prema tome, osnovne karakteristike fotoalergijskih reakcija su kliničko ispoljavanje slično kontaktom alergijskom dermatitisu (ekcem), atopijskom dermatitisu, lihen planusu, imunološki su uslovljene, imaju retku učestalost, javljaju se samo kod imunološki predisponiranih osoba, potrebno je više od jednog izlaganja suncu, količina agensa potrebna za izazivanje fotoalergije je mala, reakcija se ispoljava  24-72 sata nakon višestrukog izlaganja agensu i svetlosti, promene se nalaze i na mestima koja nisu izložena suncu, dominira simptom  svraba. I nakon prekida upotrebe leka, klinički znaci mogu još dugo vremena biti prisutni.

Najčešći fotosenzibilizatori

 Među  najčešće fotosenzitivne agense se ubrajaju:

Antibiotici: azitromicin, amoksicilin, tetraciklini, sulfonamidi, ciprofloksacin

Diuretici: furosemid, hidrohlorotiazid, amilorid, indapamid, triamteren

Antihipertenzivi: beta blokeri, kaptopril, metildopa, nifedipin, diltiazem

Antiaritmici: amiodaron

Hipoglikemici: hlorpropamid, gliburid

Antiepileptici: karbamazepim, lamotrigin, etosuksimid, fenitoin

Antipsihotici: hlorpromazin, flufenazin, haloperidol, tioridazin, mianserin, maproptilin doksepin

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: diklofenak, ibuprofen, naproksen, indometacin, ketoprofen, fenilbtazon, piroksikam

Antikancerski lekovi: metotreksat, fluorouracil, dekarbazin, vinblastin

Retinoidi: izotretion, acitretin

Tuberkulostatici: izoniazid

Antilipemici: fenobibrrat

Antihistaminici: prometazin,  hlopiramin

Oralni kontraceptivi

Antimalarici

Antihelmintici

Soli zlata

Kozmetički preparati, esencijalna ulja, katrani, biljke (celer, paštrmak, kantarion, šargarepa, smokva, limeta),

Boje (kana)

Šta činiti?

Pacijenti se uvek moraju kod nadležnog lekara informisati o potencijalni štetnim efektima leka bez obzira da li se unosi sistemskki ili lokalno. Ako pacijenti moraju da koriste potencijalni fotosenzitivni lek, moraju tad maksimalno da izbegavaju boravak na suncu u periodu najintenzivnijeg UV zračenja (10 -17 h). Koža se mora štititi gusto tkanom odećom, moraju se upotrebljavati kreme za zaštitu od sunca sa efikasnim UVA/UVB filterima i visokim zaštitnim faktorom 50 plus. Izbegavati naglo izlaganje sunčevoj svetlosti i postepeno povećavati  dužinu vremena provedenu na otvorenom. Izbegavati istovremenu upotrebu dva  potencijalna fotosenzitivna agensa kao što su kantarion i antireumatici. Izbegavati rad na otvorenom  u najtoplijem delu dana, pri kontaktu sa biljkama koristiti odeću koja potpuno pokriva kožu. U letnjim mesecima nanositi šminku samo u večernjim satima. Kožu negovati hidratantnim kremama bez dodataka mirisa. Podloga za dnevni make-up treba da bude lagane teksture bez dodatnih parfema, najbolje iz kategorije medicinske kozmetike.

U  slučaju pojave  fotosenzitivne reakcije, obustaviti upotrebu fotosenzitivnog leka (lokalnog ili sistemskog ili oba), javiti se nadležnom lekaru.

Terapijski dijapazon se kreće od  lokalne aplikacije obloga blagih antiupalnih rastvora, lokalnih kortikosteroidnih preparata, do oralnih antihistaminika, a ređe i oralnih ili parenteralnih kortikosteroida.

Dijagnoza fotoalergija se izvodi modifikovanim peč testom (fotopeč), obično samo u kliničkim centrima, s obzirom da je veoma zahtevna.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled kod dermatovenerologa, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Za Vas pripremio Prim.mr.sci.med, dr Siniša  Tasić, dermatovenerolog-dermatovenerološki mikolog Poliklinike Badawi.

Opširnije

CORAL-MINE – živa voda

Kompanija Coral  Club Internacional izabrala je visoko kvalitetne, jedinstvene proizvode koji obezbeđuju u potpunosti biološke potrebe tela za dobrim nutrijentima i stvaraju zdravu unutrašnju sredinu. Dvadeset godina praktičnog rada sa ovim sjajnim proizvodima definitivno  je dokazalo, da ako prestanemo da trujemo naše telo i istovremeno mu pružimo sve neophodno, to će omogućiti da se telo samo izleči. Uklanjanjem toksina I stvaranjem normalnih uslova mi vodimo sopstveni sistem samoregulacije i oporavka. Što pre počnemo s prevencijom, to efikasnije radi za nas.

Od čega da krenemo? Odgovor je jednostavan – VODA!

Voda je proizvod broj jedan na planeti. Naš život direktno zavisi od njenog kvaliteta. Mi imamo jednostavan , pristupačan svima, čak i kod kuće, a ipak veoma efikasan i pouzdan zdravstveni program za svaki dan.

Od svih supstanci dostupnih na zemlji, voda, zahvaljujući originalnosti njenih fizičkih i hemjskih osobina, zauzima posebno mesto u prirodi i igra važnu ulogu u ljudskom životu.

Ljudsko telo odrasle osobe sadrži oko 70% vode i svi biološki procesi mogu se svesti na biohemijske reakcije u vodenom rastvoru – metabolizam tela. Dakle, naše zdravlje, pa čak i sam život, bez ikakvog preterivanja, direktno zavise od kvaliteta vode koju pijemo.

Kako bi osigurali da svi biohemijski procesi u ljudskom telu se vode optimalno voda treba da ima više osobina koje su utvrđene sledećim pokazateljima:

  1. Čistoća vode. prisustvo nečistoća, bakteriја, teških metala, hlora, itd.
  2. Kiselo alkalni balans-PH. Sav tečni sadržaj ljudskog tela (krv, limfa, pljuvačka, unutarćelijske tečnosti itd.) imaju slabo alkalnu reakciju. Kada ova reakcija pređe u kiselo stanje, to menja biohemjske procese, zakišeljava organizam, što dovodi do bolesti. Zato voda koju ljudi konzumiraju treba da bude neutralna, a bolje blago alkalna. Ovo će omogućiti da se održi kiselo-bazni balans telesnih tečnosti i spreči razvoj patogenih procesa.
  3. Redox potencijal vode (ORP) vode. Voda može biti oksidacioni agens koji doprinosi procesu starenja-mrtva voda, ili redukcioni agens koji usporava starenje- živa voda. ORP se meri u milivoltima i može imati pozitivno (oksidacija ) i negativno naelektrisanje (oporavak).
  4. Površinski napon vode- stepen kohezije molekula vode. Što je manji površinski napon vode ona se lakše apsorbuje.
  5. Struktura vode. Voda je tečni kristal. Molekuli vode se orijentišu u prostoru i imaju određenu strukturu. Sva voda u telu je struktuisana, ali vode iz česme i flaširana voda nisu.
  6. Mineralizacija vode. Prisustvo u vodi makro i mikro nutrijenata je neophodno za zdravlje, pa voda koja se konzumira mora biti mineralizovana.
  7. Pamćenje vode. Naučno zasnovana činjenica je da voda prima i zadržava bilo kakav uticaj, pamti sve što se dešava u okruženju.

Kako poboljšati navedene pokazatelje?

Postoji samo nekoliko oblasti na zemlji gde ljudi imaju zavidnu dugovečnost. Ove oblasti su ostrva Okinave i Tokonušime. Naučnici su dokazali da visoke stope dugovečnosti i zdravlja svojstvene ljudima ovih ostrva zavise od kvaliteta pijaće vode. Ona je bogata mikro i makro nutrijentima i ima brojne osobine koje blagotvorno deluju na ljudsko telo.

Kako su ova ostrva zapravo koralni atoli, pijaća voda je filtrirana kroz korale i zasićena jonima kalciuma. Taj kalcium karbonat sadržan u vodi za piće doprinosi da neutrališe prekomernu kiselost organizma, koja je nastala zbog  nepravilne ishrane.

Od 2500 vrsta korala samo beli koral Sango je koristan za ljude, zbog njegove strukture i hemijskog sastava skoro identičnom ljudskim kostima, što omogućuje njegovu primenu u protetici. Finalni produkt Sango korala je koralna voda CORAL-MINE, a ekskluzivno pravo distribucije ima kompanija Coral Club internacional.

Usitnjeni koral Sango koji sipamo u vodu ne rastvara se u njoj, ali menja fizičke i hemijske osobine vode:

  1. Čistoća vode. Sango koral je moćan prirodni upijač. Kad se pomeša s vodom koral upija jedinjenja hlora, zagađivače, a teški metali postaju neutralni.
  2. Kiselo alkalni balans-PH. Sango koral menja PH vrednost vode u pravcu alkalnosti.
  3. Redox potencijal vode (ORP) vode. Redoks potencijal koralne vode CORAL-MINE ima negativan pokazatelj. Takva voda je živa i pomaze da se obnovi i unapredi opšte stanje organizma.
  4. Površinski napon vode. Sango koral snižava površinski napon vode i zato je voda CORAL-MINE biološki dostupna, tečna i lako svarljiva, drugim rečima- živa voda. Ova osobina omogućava ćelijama organizma da bez ikakvih dodatnih napora absorbuje vodu za punjenje vanćelijskog i unutarćelijskog prostora.
  5. Struktura vode. Sango koral obnavlja tečnu kristalnu strukturu vode, čineći nju idealnom za održavanje zdravlja organizma. Pošto je voda u organizmu struktuisana, izuzetno je važno konzumirati vodu s pravilnom strukturom.
  6. Mineralizacija vode. Sango koral sadrzi mineralne soli što je srce uticaja korala na ljudsko telo. Ove soli su primarno kalcijum i magnezijum, zatim fosfor,kalijum, natrijum, gvozđe,hrom,mangan, cink, sumpor,silicijum i mnogi drugi elementi. Ovakvo bogatstvo minerala reguliše telesne funkcije i čini da organizam radi kao sat.
  7. Pamćenje vode. Jedinstvena osobina CORAL-MINE je da omogući vodi da izbriše negativno pamćenje i ispuni je energijom okeana.

Kada dodamo Sango koral u vodu ona postaje prečisćena,struktuirana, alkalna i mineralizovana.

Način upotrebe: jedna kesica CORAL-MINE se stavi u 1,5 litra flaširane ili prečišćene vode, sačeka 10 minuta i treba da se popije u roku 24 sata. Peporučeno je da se voda pije ujutro nakon buđjenja i tokom dana izmeđju obroka. Koralna voda se ne pije za vreme obroka i odmah nakon jela. Minimalna količina za maksimalan rezultat za dnevnu upotrebu je 3% od ukupne telesne težine.

Svakodnevna upotreba vode doprinosi :

-postizanju optimalnog PH krvi

-smanjuje rizik oboljenja kardiovaskularnog sistema i organa za varenje

-doprinosi obogaćenju krvi kiseonikom

-normalizaciji šećera u krvi

-normalizaciji krvnog pritiska

-normalizaciji bubrežne aktivnosti

-normalizaciji digestivnog trakta i jetre

-prevenciji artritisa

-poboljšanju elastičnosti mišiča i zglobova, obnavljanju normalne strukture zglobova i hrskavice

Opširnije

Zašto je važno nositi sunčane naočare?

Zašto je važno nositi sunčane naočare?

Značaj sunčanih naočara je uočen jos pre oko 100 godina, a redovna proizvodnja istih počela je pre oko 90 godina u SAD.

Sunčane naočari nose uglavnom osobe koje se žale na to da im smeta prejaka svetlost. Vezano za to moraju se poznavati neke osobine te iste svetlosti.

Svetlost je u suštini prostiranje elektromagnetskih talasa različitih talasnih dužina. Ljudsko oko je sposobno da registruje samo talasne dužine od 390 d0 700 nanometara. To je deo talasa koji mi vidimo i koji može subjektivno da nam smeta.

Veće i kraće talasne dužine mi ne uočavamo, a te kraće talasne dužine predstavljaju najveću opasnost za oko i one su te koje izazivaju njegova oštećenja, vrlo često i trajna. Taj deo elektromagnetskog zračenja predstavljaju UV zraci, o kojima smo svi jako mnogo slušali.

UV zraci

Postoje 3 vrste tih zraka i to su talasne dužine od 390 d0 100 nanometara (nm). Po nekim kriterijumima računaju se i do 10 nm, ali te podele se dosta razlikuju.
Prirodni izvor tih zraka je sunčeva svetlost, gde je njihov udeo 10%. UV zraci nemaju jonizujuće dejstvo, ali mogu da izazovu neke hemijske i biološke reakcije.
Dele se na A, B i C UV zrake. UVA i UVB zraci su ti koji su odgovorni za oštećenja svih izloženih delova čoveka, dakle u prvom redu očiju i kože. Vezano za oko, upravo je to osnovni razlog zbog kojeg je jako važno zaštiti oko do UV zraka. UVC zraci su uglavnom zadržani od strane atmosfere i ne dopiru do zemlje.

Oštećenja koja izazivaju UV zraci

Oštećenja koja nastaju su brojna. Na površini oka i na koži okoline oka to su patološka stanja od lakših, prolaznih kao sto su upale spojnice (konjunktivitis) i upale rožnjače (photokeratitis), pa sve do ireverzibilnih stanja kao sto su solarne retinopatije i degenracije predela žute mrlje (makulopatija), koja je najodogovorniji deo oka za jasan centralni vid. Na samoj koži, s obzirom na to da su kapci najviše izloženi sunčevoj svetlosti, vrlo često se javljaju i maligne promene naročito na donjim kapcima.

Sve ovo nabrojano je u svrhu da vas upozna sa značajem sunčanih naočara kojeg mnogi nisu svesni i nose ih samo zbog toga što im “smeta” svetlost, a iz gore navedenog je jasno da osim tog subjektivnog momenta, postoji i objektivan, fizički, koji mi ne osetimo dok se ne pojave neke od navedenih patoloških promena.

Veoma je značajno upoznati se sa stanjem oka i pri pregledu proveriti da li postoji neka posebna osetljivost zbog koje je veća potreba za nosenjem zaštite ili ustanoviti da li su već nastupile navedene moguće patoloske promene.

Generalno, postoji povećana osetljivost na UV zrake kod osoba sa manje pigmentovanom dužicom (plave i zelene oči), kod osoba koje su po profesiji ili navici više izložene sunčevoj svetlosti, kod osoba koje uzimaju određene lekove ili osobe koje žive na velikim nadmorskim visinama ili manjim geografskim širinama.

UV index

U smislu nekih dodatnih uputstava važno je znati da je intenzitet UV zračenja izražen UV index-om.
Sve preko index-a 3 predstavlja povećan rizik. Inače, najveci rizik u danima koji su sunčani je u periodu od 11:30 do 13:30.
Morate biti svesni da i pri oblačnom danu postoji prisustvo UV zraka, iako je naravno manje, pa se i u tim uslovima preporučuje nošenje sunčanih naočara.

Adekvatne sunčane naočari

Kod izbora suncanih naočara važno je da piše “zastita 90-100%” ili “UV 400” zaštita. Sve ostalo je neadekvatno nošenje naočara.

Što se tiče vrste boje i stepena zatamnjenosti, nema uticaja na izloženost UV zracima i to je određeno isključivo individualnim potrebama i ponekad ukusu, jer to ima uticaja isključivo na vidljivi deo svetlosti i nema medicinskog značaja. Razne boje zaštitnih naočarnih sočiva samo subjektivno olakšavaju vid i kontrast , a to je vezano za određene aktivnosti.

Sunčane naočare se preporučuju od najranijeg detinjstva što mnogi zanemaruju.

Savetujem svima da obave pregled kod oftalmologa vezan za ovu temu, kako zbog prevencije nekih patoloških stanja ili tretiranja već postojećih, ili u smislu razgovora i davanja saveta oko zaštite oka.

Pozovite nas na (024)553-774 ili na (024)567-495 i zakažite pregled kod oftalmologa, a možete nas kontaktirati i preko online forme.

Za Vas pripremio dr Tomislav Milošev, oftalmolog Poliklinike Badawi.

Opširnije